Слушајте Sputnik
    Артикле на полицама продавци понекад намерно преместе како би деловало да је роба траженија.

    „Плазма“ од седам евра! Шта је све поскупело на Косову?

    © Sputnik / Pavel Palamarchuk
    Вести
    Преузмите краћи линк
    0 020

    Због одлуке владе у Приштини да уведе царине од 100 одсто на увоз робе из централне Србије и БиХ већ данас су поскупели многи производи и основне животне намирнице, међу којима и хлеб, чија је цена виша за 30 одсто и износи између 40 и 50 центи.

    Поред хлеба, поскупели су и брашно, уље, квасац, со, шећер, јавља РТС, а преноси Танјуг.

    Мера Приштине директно погађа 2.662 предузећа из Србије, колико их на Косову и Метохији годишње продају робу укупне вредности од 500 милиона евра, наводи „Блиц“. Више од 2.500 предузећа из Србије барем једном недељно из својих производних погона робу вози до продавница широм јужне српске покрајине, а ново опорезивање приштинских власти од 100 одсто дуплираће цену њихових производа.

    У пракси то ће, како се указује, довести до следећег сценарија. Кутија кекса, на пример, коју су српски произвођачи на КиМ раније продавали по 200 динара, са првим прошлонедељним растом опорезивања од 10 одсто, које је увела Приштина, поскупео је на 220 динара, а са најновијим наметом од 100 одсто цена је дуплирана и коштаће 400 динара.

    На Твитеру се појавила и фотографија плазма кекса који кошта седам евра!

    ​У истој ситуацији, за само десет дана, паковање прашка за веш је поскупело са 1.200 динара на 2.400, а цена бојлера који је један од најпродаванијих српских производа на тржишту Косова је скочила са 15.000 динара на чак 30.000 динара.

    То све би у кратком року могло да наведе купце да потраже јефтиније производе и да не купују робу из Србије, а дугорочно би могло да значи и потпуно истискивање српских произвођача са тржишта покрајине, констатује „Блиц“.

    С друге стране, Србија не може да узврати на исти начин, јер због занемарљивог извоза са Косова у Србију од свега двадесетак милиона евра годишње, контрамера не би имала посебног смисла.

    Привредници из Србије у јужној покрајини највише продају бензин, уља за аутомобиле, воду и шећер, а Србија, осим прехрамбеним производима и нафтним дериватима, Космет снабдева струјом, хемијским материјалом, црепом и циглама. 

    Из јужне покрајине у Србију годишње истовремено долази робе за око 23 милиона евра. Тамошњи привредници овде највише продају малине, боровнице, печурке, вино, гуму, остатке бакра и говеђу кожу.

    Један од значајних извозника на Косово је и компанија „Металац“ из Горњег Милановца. 

    На питање шта овако драстично повећање пореза значи за фирму која годишње на Косову прода робу вредну око милион евра, власник компаније Драгољуб Вукадиновић одговара да свако повећање пореза значи оптерећење за купца и смањење продаје за произвођача. 

    „На тржишту јужне покрајине продамо посуђа за око 500.000 евра, а исто толико приходујемо од продаје судопера и бојлера. Свако повећање пореза значи оптерећење за купца и смањење продаје за произвођача, поготово када се ради о овако великом скоку пореза на увоз, а разлог је јасан. ’Металац‘ као произвођач не може да смањи цене, а питање је да ли то могу дистрибутери наше робе на Косову“, изјавио је Вукадиновић за „Блиц“.

    Тагови:
    цене, храна, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога