Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Главни циљ изложбе је, према речима Сергеја Глушченка, пројект менаџера „Меморијала“ за Србију, очување сећања, нагласивши да искривљавање историје собом носи велику опасност.

    Нишка лекција о херојству: Преко бодљикаве жице до слободе — дан пред стрељање

    © Фото : удружење Меморијал
    Вести
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 230

    Изложбом „Лица логора“, отвореној на дан када је у нишком концентрационом логору „Црвени крст“ пре 77 година избила побуна логораша, послата је, како организатори изложбе кажу, снажна антиратна порука. Ова изложба део је великог међународног пројекта и организована је у сарадњи са руским партнерима.

    „Лица логора“ назив је изложбе фотографија којом је обележена 77. годишњица пробоја затвореника из концентрационог логора „Црвени крст“ у Нишу.

    Изложбу је организовао нишки Меморијални комплекс „12. фебруар“ у сарадњи са Међународним центром за очување и истраживање културно-историјског наслеђа у Источној Европи „Меморијал“.

    Изложба „Лица логора“ део је међународног пројекта московског Музеја победе и Фондације „Печорски“ под називом „Јунаци револуција у логорима“.

    Отварању изложбе претходило је полагање венаца на спомен-обележје логорашима уз војне почасти.
    © Фото : удружење Меморијал
    Отварању изложбе претходило је полагање венаца на спомен-обележје логорашима уз војне почасти.

    Овај пројекат има за циљ да исприча причу о затвореницима несаломивог духа, који су се налазили у нељудским условима заточеништва, али су опет остајали верни и доследни и својим идејама и отаџбини, саопштавају из Фонда „Печорски“. Велики број вођа тих револуција били су официри и војници Црвене армије, који нису хтели да се помире са улогом повређених и затворених.

    Изложба обухвата фотографије логора „Црвени крст“, као и фотографије других логора и организована је са намером да прикаже све оно што је логоре и Други светски рат чинило нехуманим, каже кустос народног музеја у Нишу Небојша Озимић.

    Сарадња са „Меморијалом“ отпочела је најпре пројектом бележења совјетских жртава из Другог светског рата на подручју Ниша, а настављена је 14. октобра прошле године приказивањем филма „Собибор“.

    „Ми смо тада послали снажну антиратну поруку и поруку која је требало да скрене пажњу да ћемо наставити са очувањем свега онога што баштинимо из Другог светског рата. Руски и српски народ су платили велику жртву у том рату да би заборавили недужне жртве које су пале у том периоду“, каже Озимић.

    Главни циљ догађаја је, према речима Сергеја Глушченка, пројект менаџера „Меморијала“ за Србију, очување сећања, нагласивши да искривљавање историје са собом носи велику опасност.

    Изложба „Лица логора“ у Нишу
    © Фото : удружење Меморијал
    Изложба „Лица логора“ у Нишу

    „Бег логораша из ’Црвеног крста‘ је права прича и јасан пример непопустљиве воље људи који су под претњом смрћу желели да буду слободни“, рекао је Глушченко.

    „Црвени крст“ су основали нацисти септембра 1941, заточивши у њему родољубе, без обзира на политичку припадност, Јевреје и Роме. Од око 30.000 заточених, око 10.000 је стрељано на брду Бубањ, недалеко од Ниша, велики број њих је завршио у логорима смрти у Аустрији, Немачкој и Пољској.

    Знајући да ће идућег дана Немци извршити масовно стрељање на Бубњу, заточеници логора су се договорили да покушају бекство, описује догађаје од пре 77 година Озимић.

    „Тако да су 12. фебруара 1942. у вечерњој шетњи према првобитном плану кренули ка капији логора. Међутим, Немци су већ знали за овај план. Када су видели да се Немци организују и да су блокирали капију, логораши су кренули преко жица. Од 147 заточеника логора који су покушали бекство, 105 је успешно побегло, а 42 је убијено или на жицама или испред логорске зграде“, каже он.

    О овом догађају редитељ Миомир Стаменковић снимио је 1987. филм под називом „Лагер Ниш“.

    Међу онима који нису желели да се помире са судбином сужња у нацистичким логорима био је и Александар Печорски, чије име носи фондација, официр Црвене армије и организатор најуспешнијег устанка и бекства Јевреја и других логораша из нацистичког логора смрти „Собибор“. Устанак у Собибору догодио се 14. октобра 1943. године.

     

    Слично:

    Зашто ником не смета рушење споменика совјетским војницима
    Ниш: Стотину балона у част сећања на жртве нацизма
    „Собибор“ и „Изгредници“ међу кандидатима за Оскара за најбољи страни филм
    Руски „Собибор“ кандидат за „Оскара“
    Премијерна пројекција најновијег руског играног филма „Собибор“ - у Дому синдиката (видео)
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога