Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    4440
    Пратите нас

    Грађани Србије релативно су оптимисти када је реч о брзом повратку у нормалност после епидемије вируса корона, док су испитаници у другим европским земљама песимистичнији и верују да ће уследити финансијска криза, речено је данас на вирутленом представљању „Штадиног“ здравственог извештаја за 2020. годину.

    У оквиру Здравственог извештаја, „Штада група“ је испитала шта људи мисле о лечењу путем видео-камере, обавезној вакцинацији, генетској терапији, конвенционалној медицини, а спроведено је и додатно истраживање о вирусу корона у шест земаља, међу којима је и Србија.

    Осим тога, резултати другог међународног истраживања „Штада група“, у оквиру које послује и „Хемофарм“, спроведеног на 24.000 испитаника у 12 земаља, укључујући Србију, показују да већина грађана Европе, њих 82 одсто, подржава идеју обавезне вакцинације.

    Обавезну вакцинацију подржавају посебно у Шпанији (94 одсто). Када је реч о ставу грађана Србије о вакцинацији, 78 одсто Срба подржава обавезну вакцинацију, мало мање од општег просека.

    У истраживању посвећеном корона вирусу, 42 процента испитаника изразило је забринутост због недостатка вакцине против овог вируса.

    Поређења ради, 50 одсто испитаника страхује да ће се њихови најмилији заразити вирусом и умрети.

    Овде дефинитивно долази до израза разлика међу половима: 54 процента жена је забринуто за своју породицу и пријатеље, а само 45 процената мушкараца, наводе аутори студије.

    Осим тога, 40 одсто се боји губитка посла, а 36 одсто очекује избијање финансијске кризе због вируса корона. Страх од незапослености посебно је изражен у Италији (48 одсто) и Русији (53 одсто).

    Кад је реч о Србима, они су показали одређену неустрашивост, како су аутори истраживања то назвали: један од шест испитаника је рекао да уопште не брине због пандемије, а у поређењу са Италијом и Русијом, у Србији је само 27 одсто испитаника одговорило да брине због економских последица и губитка посла.

    Такође, корона истраживање показује и да 61 одсто испитаника оцењује медицинску негу током корона кризе као позитивну или врло позитивну.

    Највише стопе одобравања постигнуте су у Шпанији, 75 одсто и Великој Британији, 74 одсто - две земље које су се суочиле са посебно високим стопама смртности.

    Осим тога, 44 одсто анкетираних изјавило је да су стекли ново поштовање за рад медицинског особља, а сваки четврти сада боље разуме колико су важни добри лекови.

    „Истраживање посвећено вирусу корона показује раст у одавању признања припадницима здравственог сектора током кризе. Заиста се надам да ће се поштовање и уважавање лекара, медицинских сестара и фармацеута наставитии након пандемије“, рекао је Петер Голдшмит, генерални директор Штаде на виртуелној презентацији извештаја.

    Што се тиче осталих тема Здравственог извештаја, „Штадини“ индекс будућности наговештава већу отвореност према дигиталној медицини широм Европе.

    Док је 2019. године 54 одсто испитаника било спремно да се лечи на даљину, сада је за то отворено 70 одсто испитаника. Белгијанци и Немци остају прилицно скептични јер је „тек“ 58 односно 62 одсто спремно за телемедицину.

    На другој страни, Срби су били међу најпозитивнијим од свих нација када је реч о консултацијама са лекаром преко веб-камере или интернета, а тиче се неке мање или секундарне болести – чак 75 одсто испитаника је могло да замисли да користи ту опцију, у односу на просек анкете од 70 одсто, што Србију ставља на четврто место по спремности на онлајн консултације, после Шпаније, Финске и Италије.

    Чак 85 одсто Срба би могло да замисли коришћење апликације прописане од стране лекара за праћење напретка лечења.

    Истраживање показује да 40 одсто Срба има поверење у конвенционалну медицину.

    Стручњак за дигиталну медицину Шари Лангемак објашњава да је пандемија вируса корона навела многе људе да се окрену телемедицини.

    Када је реч о генетској терапији, знања грађана у Србији о предиспозицији и генетским везама за болести крећу се око европског просека, осим што имају натпросечну свест (њих 73 одсто у односу на просек од 55 одсто) о генетским везама са кардиоваскуларним болестима.

    Међутим, када грађанима Србије понуђена могућност да промене своје гене да би избегли озбиљне болести након генског теста, само 45 одсто Срба је рекло да би то учинили, док је европски просек на 51 одсто.

    Студију је покренула компанија „Штада“ у сарадњи са Институтом за тржиштна истраживања Кантар а спроведена је од фебруара до марта, а када је реч о корона специјалну, испитивање је обављено од 23. до 27. априла.

    Тагови:
    истраживање, Србија, коронавирус
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога