Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    1540133
    Пратите нас

    Србија је данас забележила рекордан број новозаражених од корона вируса, чак 579 за само 24 сата, што је много више него током прва два таласа ковида-19. Међутим, тај мега-удар скоро да уопште није видљив у другим параметрима епидемије у нашој земљи.

    Наиме, према последњим подацима на болничком лечењу у овом тренутку имамо 530 пацијената, док смо током првог таласа у једном тренутку достигли број од 3.900, а летос током другог чак и рекордних 4.858 колико је забележено 15. јула. Тог дана, међутим, у Србији је регистрован "само" 351 новозаражени, знатно мање него данас.

    Такође, сада када имамо рекордан број новозаражених, "само" 24 пацијената је на респираторима, док их је од 7. јула до 10. августа увек било изнад сто, а рекорд је достигнут 22. јула - чак 205.

    Како би видели каква је ситуација на терену, репортери "Блица" су обишли Инфективну клинику и Институт "Торлак", међутим, за разлику од слика које су виђане летос, на ове две локације уопште није примећен већи број особа. И то све у Београду где се бележи половина свих заражених у Србији.

    Дакле, по званичним подацима Министарства здравља и Института "Батут" у последњој декади октобра имамо рекордан број новозаражених, али прилично мали број оних који су на болничком лечењу, а посебно у тешком стању на респираторима.

    О броју заражених, ванредном стању и рестриктивним мерама када је број оболелих био много мањи него данас, на конференцији за новинаре Кризног штаба, на којој је саопштен рекордан број заражених до сада у Србији, говорила је заменица директора Института за јавно здравље "Батут" Дарија Кисић Тепавчевић. Она је навела да су мере које су на почетку епидемије предузете биле ефикасне и оправдане, и да су сачувани животи старијих суграђана, а здравствени капацитети у међувремену повећани.

    Навела је да је на самом почетку читав свет био изненађен интезитетом активности овог вируса и да нико није био припремљен за овакву врсту болести која се прилично брзо ширила.

    "Ми смо једна од земаља у које је вирус ушао међу последњима. Имали смо прилику да видимо искуства других земаља, а плашила нас је ситуација коју смо видели у Италији и Шпанији, где су капацитети здравственог система били премали да приме све којима је помоћ била потребна, а сигурно је највећа ноћна мора сваког здравственог радника да не може да укаже помоћ пацијенту којима је потребна. Видели смо да је велик проблем био међу најстаријом популација, где је смртност остала највећа и приоритет нам је био да на почетку делујемо превентивно и да спречимо и развучемо епидемијску криву", навела је Кисић Тепавчевић.

    Она је казала да су рестриктивним мерама успели да сачувају најстарије суграђане, као и да су у међувремену набавили респираторе и тестове који на почетку епидемије нису нам били доступни. Додала је да су изграђене и нове лабораторије и здравствени капацитети.

    "У том моменту се показало исправно увођење таквих строгих мера сада у овом моменту када гледамо апсолутне бројеве, јесу већи него што су били, али од укупног броја потврђених случајева мањи је број хоспитализације и много веће капацитета здравственог система сада имамо. Градимо нове болнице, али се надамо да их нећемо искористити у пуном капацитету", навела је Кисић Тепавчевић.

    Прочитајте још: 

    Тагови:
    болнице
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога