Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    1702
    Пратите нас

    Када се помене руска извозна роба, људи прво помисле на нафту, гас, вотку и високотехнолошко наоружање. Али, према писању руске „Газете“, извозна роба ове земље, у ствари, постаје „све љупкија и мирнодопскија“.

    Ево 10 најзанимљивијих чињеница о мењању динамике руског извоза, према овом медију.

    1. Упркос томе што извозници руског оружја и даље имају погодну позицију, извоз из Русије све више има мирољубиви тон. Током протекле године, руски пољопривредни произвођачи извезли су прехрамбену робу у вредности од 20 милијарди долара, и тиме забележили раст од 15 одсто у односу на претходну годину, што је довело до тога да пољопривредни производи надмаше оружје у укупном уделу извоза.

    Жетва пшенице у Калињинградском региону у Русији. Извоз хране сада надмашује извоз оружја, пише Газета.
    © Sputnik / Igor Zarembo
    Пшеница

    2. Борбени руски тенк Т-90 је један од најпродаванијих тенкова у свету. Очекује се да ће само Индија имати 2.000 оваквих јединица у служби до 2020. године, а отприлике половина локалних тенкова произведена је за извоз. Остали тенкови у вредности од 2,5 милиона долара по комаду извозе се углавном у бивше совјетске републике — Азербејџан, Туркменистан, као и у земље Блиског истока и Африке, укључујући Алжир и Уганду. Продаја руских тенкова и оклопних возила у иностранству далеко надмашује њихове америчке и немачке конкуренте, тако да Русија наставља да буде други по величини извозник конвенционалног наоружања у свету, после САД.

    Тенк Т-90с изводи скок током војне вожбе
    © Sputnik / Dmitry Korobeinikov
    Тенк Т-90с изводи скок током војне вожбе

    3. Руске испоруке пољопривредне механизације у иностранство су на путу да достигну рекордан ниво за постсовјетски период. У првих шест месеци 2015. године, руски произвођачи продали су механизацију у вредности 3,8 милијарди рубаља. Иако можда не делује као много, ова цифра је више него удвостручена у односу на прошлу годину. У протеклој години, извоз опреме произвођача попут  „Ростселмаша“ се утростручио у земљама као што су Канада, Немачка, Француска, Бугарска, Турска и Азербејџан, и удвостручио у Казахстану, Монголији и Таџикистану.

    Ростелмаш АКРОС-500  комбајн, спреман за извоз
    © Sputnik / Aleksey Babushkin
    Ростелмаш АКРОС-500 комбајн, спреман за извоз

    4. Русија је напета због давања свог старог папира. Овог лета, премијер Дмитриј Медведев потписао је декрет према којем је папир за отпад додат на листу важне робе на руском тржишту. Поред тога, овог месеца је Министарство за економски развој одлучило да привремено забрани извоз секундарних папира и картона. Из Министарства су навели да је растућа профитабилност извоза производа од папира узроковала слабљење рубље, а настали притисци на домаћа предузећа зависе од секундарних сировина. У 2014. у Русији је прикупљено више од два милиона тона отпадног папира, процењује се да је извезено 350 хиљада тона, што је донело приход од око 65 милиона долара.

    5. Русија не жели више да дели своју вотку. Извоз дестилованог напитка је пао у доларима за половину од почетка године, на 57,7 милиона долара. Највећи пад извоза забележен је међу земљама ЗНД (чија куповина је пала за 72 одсто). Пад извоза вотке је повезан са смањеном производњом пића. Производња је смањена 22,5 одсто у односу на протекле године, па се извоз суочава са још већим падом од домаће потрошње.

    Жао нам је, нема више вотке за вас. Немамо довољно за себе.
    © Flickr / Yuri Samoilov
    Жао нам је, нема више вотке за вас. Немамо довољно за себе.

    6. У 2015. години извоз руског свињског меса енормно је скочио у односу на претходне нивое, и забележио је раст до 700 одсто, иако су номиналне количине остале релативно ниске (15.000 тона). Ипак, то је добар почетак. Поређења ради, извоз живине у протеклој години износио је 70.000 тона, а порастао за 12 одсто у протеклих годину дана.

    7. Чини се да Турска не може да се засити руских мекиња. У протеклих годину дана, у периоду од јула 2014. до јула 2015, Русија је извезла преко 680.000 тона мекиња, 80 одсто више него годину дана раније. Осим тога, 90 одсто извозних мекиња из Русије је отишло у Турску. Упркос чињеници да земља има своје узгајиваче мекиња, изгледа да немају довољно за производњу сточне хране.

    Склапање авиона Сухој Суперџет у Комсомолск-он-Амур
    © Sputnik / Александр Кряжев
    Склапање авиона Сухој Суперџет у Комсомолск-он-Амур

    8. Државне гаранције за подршку руских индустријских извоза порасле су пет пута током протекле две године, док је износ кредита државне подршке повећан за 30 пута. Око 350 милијарди рубаља (5,3 милијарде долара) издвојено је за подршку руском извозу, са још 550 милијарди рубаља (8,3 милијарди долара) кредита у плану. Главна индустрија подржава иницијативу владе да укључи произвођаче индустријских производа у енергетски сектор, саобраћај инжењеринг опреме, пољопривредне машине, авијацију и аутомобилску индустрију.

    Руска Чебурашка спремна за пут у Јапан
    © Flickr / Sangudo
    Руска Чебурашка спремна за пут у Јапан

    9. Јапан је луд за јунаком совјетско-руске дечје приче — Чебурашком. У 2013, јапански редитељ направио је дугометражни цртани филм о вољеном јунаку. Играчка Чебурашка је један од најпопуларнијих дечијих производа у земљи. Иако удео Русије на светском тржишту играчака није веома развијен, индустрија играчака у земљи има велике планове да све то промени у блиској будућности, планира да отприлике извезе четвртину најиновативнијих играчака у земљи у иностранство, углавном у Европу, до 2018. године.

    Председник Путин са својом „ладом“ у Сочију
    © Sputnik / Alexey Nikolskiy
    Председник Путин са својом „ладом“ у Сочију

    10. Током протеклих неколико деценија, руски путнички аутомобили су постали извор шала и подсмеха због њиховог застарелог дизајна. Ипак, имајући у виду импресивне нове дизајне и побољшање квалитета, потражња за руским аутомобилима стално расте у иностранству, извоз је у 2015. порастао за 20 одсто у Казахстану, а више од 4,5 пута у Немачкој. Један од најпопуларнијих возила у серији „Автоваз“ остаје легендарни 4к4, познат на извозним тржиштима као „лада нива“.

    Тагови:
    вотка, извоз, привреда, економија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога