Слушајте Sputnik
    Тастатура и флеш меморија

    Живот на продају: Зашто Фејсбук треба да нам плати

    © Fotolia / Roman Gorielov
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 112

    Дигитална епоха донела је корпорацијама нови тип имовине — корисничке податке. Највеће компаније посвећено скупљају или купују информације које корисници деле на интернету потпуно бесплатно.

    Свака наша радња на мрежи оставља траг који не ишчезава: без обзира на то да ли покушавамо да сазнамо преко браузера како тренирати пса, да ли онлајн наручујемо пицу, да ли скидамо игрице са „Апстора“ или „Гугл плеја“, да ли се хвалимо спортским успесима или делимо мудре савете. 

    Корпорације су спремне да плате за све ове податке, јер на тај начин могу много једноставније и ефикасније да продају робу или услуге потрошачима о којима знају буквално све. 

    Размере утицаја

    У овом веку подаци ће постати тако моћан покретач раста и промена, какав је нафта била у претходном, констатују стручњаци британског листа „Економист“. 

    Потоци података створили су нову инфраструктуру, нова предузећа, нове монополе, нову политику и принципијелно нову економију. Дигиталне информације се извлаче, утврђују, процењују, купују и продају на разне начине. Оне мењају правила игре на тржишту и захтевају нове регулаторне приступе. Због борбе за власт над подацима и извлачењу користи од њих водиће се прави ратови. 

    Дигитални универзум, односно подаци који се стварају и копирају сваке године, 2025. године ће достићи, према проценама стручњака, 180 зетабајта (180²¹).

    За обраду непрестано растуће количине података велике корпорације, као што су „Амазон“ или „Мајкрософт“, граде моћне центре за податке и активно користе клауд технологије. 

    Извори података

    С растом обима информација принципијелно се променио и њихов квалитет – више није реч о базама података о именима и другим прецизно утврђеним критеријумима, као што су пол, узраст и приход. Нова економија подразумева брзу анализу огромне количине података који се појављују у реалном времену, пре свега фотографија и видео-снимака које генерише огромна армија корисника друштвених мрежа. 

    На пример, „Фејсбук“ и „Гугл“ су првобитно користили податке о корисницима како би боље усмеравали рекламе. Последњих година су, међутим, схватили да су све ове информације веома корисне и за стварање разних „когнитивних“ сервиса на основу вештачке интелигенције, од којих ће многи постати нови извори прихода. 

    То је, рецимо, визуелно распознавање и процена личности на основу анализе онога што човек пише. Све те информације могу се продати — и оне се већ продају — другим компанијама, које их потом користе за своје потребе. 

    Економија података

    Економија података тек сада добија свој облик и ради на следећи начин: постоје „грабљивци“, управо „Гугл“ и „Фејсбук“ који располажу огромном количином података и постоје хорде мањих компанија које покушавају да добију свој део улова. Сви они користе моћан економски механизам – „ефекат мреже преношења података“. Информације се користе како би привукле још више корисника који затим генеришу још више података. Све то помаже да се побољшају производ или услуга. А који је крајњи резултат? Привлачење још већег броја корисника. 

    Посматрачи указују да је ово тржиште потребно уредити и омогућити продају и куповину личних информација, како би се продавцу или кориснику омогућило право да одлучују које ће податке о себи делити с другима, а које неће. 

    Светски економски форум је предложио концепт „банковног рачуна података“. Према њему, информације о човеку „морају се налазити на налогу на којем их је могуће контролисати, управљати њима и размењивати их“. За сада људи врло лако дају личне податке у замену за „бесплатне“ услуге. 

    Фејсбук као извор прихода

    Ако су подаци нова нафта, управо они треба да постану нови извор прихода у 21. веку. Управо „нафтно“ искуство може бити узето као основа. Бирачи на Аљасци су 1976. године одобрили измену устава ради стварања сталног инвестиционог фонда који се финансира приходима од експлоатације нафте. Неколико година касније фонд, који је прикупио знатна средства у периоду „нафтног бума“, почео је да исплаћује дивиденде регистрованим житељима државе. 

    Фонд је активан и данас. У последњој деценији исплата сваком житељу Аљаске је била од 878 до 2.072 долара. То је универзални основни приход који се плаћа независно од социјалног доприноса или богатства. И иако Аљаска није међу најбогатијим државама САД, тамо има најмање имовинске неједнакости. 

    „На исти начин треба да поступе ’Гугл’ и ’Фејсбук’ који седе на бесплатним корисничким подацима које потом продају онима који се рекламирају. Покретањем оваквих фондова, ове компаније би дале свој социјални допринос и омогућиле стицање прихода од ресурса који се колективно ствара и који је драгоцен, а то су подаци“, сматра аналитичар „Фајненшел тајмса“ Џон Торнхил. 

    Интернет
    © Sputnik / Александар Крјажев

    У том случају корисници друштвених мрежа ће моћи да наставе да објављују фотографије мачака, знајући да ће им сваки клик доносити новац. 

    Како зарадити на подацима

    Засад друштвене мреже нису спремне за овакав развој догађаја, али се појављују разне апликације које помажу људима да чувају своје податке. Већина људи не размишља о томе, али када вам онлајн-сервиси омогућавају да се ауторизујете уз помоћ профила на друштвеним мрежама, они то не раде да би вам уштедели време и снагу, него да би добили податке. 

    Тагови:
    интернет, подаци, лични подаци, тржиште, приход, продаја, економија, Фејсбук, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога