Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 010
    Пратите нас

    Кобно роњење у Плавој рупи у Црвеном мору. Недавна смрт врхунског рониоца указала је на то да је „Блу хол“ заиста смртоносна подводна катедрала.

    У кафићима града Дахаба на Синајском полуострву у Египту свакодневно се изнова понављала иста реченица међу бројним заљубљеницима у роњење: „Ако се то догодило Стиву, може се догодити било коме“.

    У јулу се 39-годишњи Стивен Кинан из Даблина утопио док је надгледао роњење светске рекордерке Алесије Зекини у слободном роњењу (102 метара дубине).

    Док је покушавала да пређе тзв. лук злогласне Плаве рупе користећи се само једним дахом, 25-годишња Италијанка је постала дезоријентисана.

    Кад искуство не значи ништа

    Кинан је пожурио да јој помогне и водио ју је до површине. Она је успела да се извуче неповређена, али он се онесвестио. Пронађен је како плута лицем према доле, неколико стотина метара даље.

    Роњење у Плавој рупи у Црвеном мору

    Кинан је био један од најбољих у свом послу. Његова смрт служи као мрачан подсетник на вероватно једно од најопаснијих места за роњење на свету.

    Плава рупа је понор дубок 120 метара, удаљен 8 километра од града Дахаба. Зову је „гробље ронилаца“, међутим то не спречава хиљаде њих да сваке године долазе овде да роне, игноришући све више металних плоча које висе на оближњој стени, а подсетник су на трагично погинуле, пише „Гардијан“.

    Сакупљач костију

    Без јавних записа, тешко је рећи колико је Плава рупа узела људских жртава. Рониоци у Дахабу кажу да је тај податак најмање двестотинак њих у последњих десет година.

    Један мушкарац не бави се играма погађања, а он је 53-годишњи Тарек Омар. Технички ронилац из Дахаба почео је да истражује Плаву рупу 1992, фасциниран причама о проклетству.

    За многе рониоце, спуштање у рупу је оно што је за планинаре пењање на Килиманџаро.
    © CC0 / pixabay
    За многе рониоце, спуштање у рупу је оно што је за планинаре пењање на Килиманџаро.

    Омар је постао славан кад је 1997. из рупе извукао тела Матина Гареа и Конора О′Регана. Од тада је из Плаве рупе извукао 20 тела, тако зарађујући мрачни надимак „сакупљач костију“.

    На 56 метара дубине, зид стене нестаје, откривајући шупљикави тунел дуг 26 метара из Плаве рупе до дубоког океана.

    „Прекрасно је, чини се попут стајања у подводној катедрали. Проблем је у томе што рониоци зароне педесетак пута негде и мисле да знају све, али реално нису спремни за ту дубину и услове“, сведочи тамошњи инструктор роњења Алекс Хејес.

    Што ронилац уђе дубље, већи је ефект на његов организам, а та се наркоза често назива „мартини ефектом“. 

    Понор дубок 120 метара дословно гута рониоце.
    Понор дубок 120 метара дословно гута рониоце.

    Снимио властиту смрт

    Успркос упозорењима и прописима од стране власти, рониоци хрле у Плаву рупу. Најпознатији смртни случај догодио се 2000. кад је инструктор роњења Јуриј Липски нестао. Он је самостално одлучио да зарони, стигао је до дна, али је тамо постао дезоријентиран.

    Кад је схватио да неће изронити, скинуо је маску с кисеоником и само нестао. Касније је откривено да је са собом имао и видео-камеру која је била причвршћена за његову кацигу. Тако је несрећни ронилац снимио сопствену трагедију.


    Извор: Експрес

    Тагови:
    црна рупа, рониоци, роњење
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога