Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Олујни облаци

    Тамни облак изнад Европе заувек је променио време

    CC0 / Pixabay
    Живот
    Преузмите краћи линк
    1515

    На лето 536. године велики и необични облак појавио се на небу изнад већег дела јужне Европе, северне Африке и западне Азије. „Покров од прашине“ Медитеран и ширу регију завио је у хладноћу и таму.

    О томе је писао и византијски историчар Прокопије, који је записао како је „Сунце било без свог сјаја, више као месец, целу годину“. Писао је и о томе које су болести и какви су ратови никнули у тој, дословно мрачној ери, преноси хрватски „Експрес“.

    Сиријски писар описивао је „мрачно сунце и месец, и немирно море“, а Келти у Ирској писали су о „глади и недостатку хлеба“.

    Годинама су се научници питали шта је „променило климу“, а модерна истраживања имају различите теорије.

    Чини се како је већина северне хемисфере била „под облаком“. Студије годова стабала између 536. и 551. године показују успорени раст у Кини, Европи и Северној Америци.

    Мање соларне радијације узроковале су ниже температуре и абнормално време. За људе је то значило глад, као и политичку и социјалну кризу, па зато не чуди да је 536. година проглашена најгором годином у историји човечанства.

    Специфичне су се ствари догађале које су везане уз „облак“, ако га уопште тако можемо назвати. Смртоносна пандемија, позната као „Јустинијанова куга“, похарала је Византско царство између 541. и 542. Умрла је готово трећина популације.

    Године 536. у Кини је била суша и владала је глад која је резултирала великим бројем смрти, а постоје и записи о „жутој прашини која је падала као снег“. Кореја је стално имала олује и потопе, а у Месопотамији је падао снег.

    Археолошки докази показују како је Скандинавија била посебно јако погођена. Чак 75 одсто села у Шведској је напуштено тих година. Једна је теорија како је управо то подстакло Викинге да траже плоднију земљу у другим деловима Европе и још даље.

    „Сунце је црно, земља гута море, звезде падају с неба“, каже једна њихова песма.

    Необично време можда је утицало на историјске трендове. Међу њима је селидба монголских племена на запад, пад Персије и успон и ширење ислама.

    Неки историчари кажу и како је то формални прелаз из антике у „мрачни“ средњи век. Како год било, време је радикално утицало на популацију.

    Шта је могло да узрокује такву драматичну промену у клими? Стручњаци су подељени, и можда никада нећемо знати прави одговор. Једна је теорија да је клима промењена ради ерупције вулкана у централној Америци. Резултат тога је могао бити слој пепела и прашине који покрива већину планета.

    Друга теорија наводи како су биле две ерупције, једна 536. а друга 540, пише „Винтиџ њуз“, што је узроковало мрак и хладноћу широм планете. Облаци од дима су се рапидно ширили изнад планете.

    Доказа о радикалној али краткорочној промени климе има и на Северном и Јужном полу. И на Антарктику и на Гренланду, депозити сулфата датирају из средине 6. века.

    Трећа теорија каже како је можда метеорит изазвао промене климе.

    Стручњаци мисле да су мање шансе за то него за вулканске ерупције.

    Тагови:
    клима, промене, историја
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога