Слушајте Sputnik

    Научници упозоравају — глобално загревање за четири степена може довести до светског рата

    CC0 / Pixabay
    Живот
    Преузмите краћи линк
    6756
    Пратите нас

    Ако човечанство не смањи емисију угљен-диоксида до 2035. године, просечне годишње температуре ће се до краја 20. века повећати за 4,5 до 5 степени Целзијуса, што би могло да проузрокује оружане сукобе и борбу за преостале ресурсе у целом свету, као и до изумирања дела становништва због несносних врућина, сматрају научници.

    Бар пет пута су скоро сва жива бића на Земљи масовно изумирала. На пример, нестанак диносауруса се десио као резултат пада астероида, а у осталим случајевима разлог је био нагло климатско загревање изазвано гасовима стаклене баште.

    „“Тако је повећање просечне годишње температуре за пет степени, које се десило пре око 252 милиона година, коштало живота 96 одсто свих морских живих бића и 73 одсто копнених кичмењака„“, пише стручњак Питер Бренен у књизи „Крај света“.

    Узимајући у обзир тренутну брзину загревања наше планете, до краја века Земља ће се загрејати за 4,5 до 5 степени, уколико у наредних 16 година човечанство не реши проблем емисије угљен-диоксида, сматрају аустралијски научници.

    Према истраживачима, удео обновљивих извора енергије — ветрењача, хидроелектрана и соларних панела, мора да се повећава за два процента годишње у свим земљама, иначе ће, након 2035. године, већ бити касно.

    Ако би се мере предузеле благовремено, просечна температура би до краја века порасла за само два степена, што се сматра релативно безбедним. У том случају, последице климатских промена неће бити тако озбиљне и човечанство ће моћи да се носи са тим.

    CC0 / пиксабеј
    Да ли је нагло загревање био разлог нестанка диносауруса?

    Смртоносна врућина

    Међутим, шведски, дански и британски научници нису нимало оптимистични. Промене изазване безбедним нивоом загревања могу да покрену процесе на које људи не могу да утичу. Пре свега, реч је о топљењу вечног леда, о емисији метанских хидрата са океанског дна и о нестанку шума, што ће заузврат изазвати пораст просечних температура за још 3 до 4 степена. Као резултат, велики део коралних гребена ће бити уништен, обалска подручја потопљена, а пољопривреда ће претрпети велике губитке.

    Осим тога, део светске популације ће се суочити са несносним врућинама и са великом влажношћу ваздуха. У таквим условима организам није у стању да се ефикасно хлади, што је ризично за опстанак. Стога је велика вероватноћа да ће бити немогуће живети на огромним територијама око екватора.

    Према проценама међународне групе научника, од 2031. до 2080. године људи ће много чешће умирати од високих температура. Тако ће у Бразилу стопа смртности од врућине порасти за 770 процената, у САД за 400 до 525 одсто, а у Европи за 400 одсто.

    Julio Cortez
    Глобално загревање ризично за опстанак...

    Свет на прагу рата

    Када је пре 128.000 година на територији савремене Француске просечна годишња температура нагло порасла за два степена, неандерталци, који су тамо живели, постали су канибали. Загревање је озбиљно променило околину — уместо ливада појавиле су се шуме, где је било много теже да се лови. Рунасте мамуте и северне јелене у исхрани људи заменили су ситни глодари, корњаче и змије. Стога су неандерталци често надокнађивали залихе животињског меса на рачун слабијих рођака.

    Данас климатско загревање неће претворити људе у канибале, али може изазвати жестоке војне сукобе. Према раду научника са Универзитета Стенфорд (САД), са порастом просечне температуре за два степена ризик од оружаних сукоба широм света повећаће се за 13 одсто. Уколико се Земља загреје за четири степена, вероватноћа ратних акција се повећава за 26 одсто.

    Већ данас од три до 20 одсто оружаних сукоба у свету узроковано је климатским променама, тврде научници. Чак и мала промена температуре и промене количине падавина изазваће насиље. Према мишљењу међународне групе научника, то може бити повезано са чињеницом да врућина може утицати на биохемију мозга — уништавају се неуротрансмитери који регулишу емоције. Са друге стране, високе температуре доприносе производњи тестостерона у организму, што утиче на повећану агресивност човека. Због тога се највећи број злочина и самоубистава дешава управо за време огромних врућина.

    Врућина утиче на мозак и повећава агресивност
    Небо у дијамантима

    Поред свега, научници су сигурни да је готово немогуће зауставити пораст температура, чак и уколико се испуне сви услови Париског споразума о климатским променама. Међутим, тај процес се може успорити. Уколико се значајно смањи емисија гасова стаклене баште, до краја века Земља ће се загрејати само за два степена, што је безопасно.

    Научници сматрају да је најефикаснији начин борбе против климатског загревања одрицање од личног аутомобила и од путовања авионом, као и прелазак на вегетаријанску исхрану. Али, постоје и егзотичније опције. На пример, истраживачи са Универзитета Харвард (САД) предложили су да се у атмосферу распрши прах дијаманата и алуминијум оксида. То ће смањити количину сунчеве светлости која стиже до Земљине површине, а планета ће се охладити. Нико не сумња у ефикасност те методе, међутим, то изискује огромне трошкове. Чак и уколико би се користили најјефитнији вештачки дијаманти у вредности до 100 долара за килограм, укупна цена би била баснословна, а да би се сунчева радијација одржавала на одређеном нивоу, било би потребно 100 хиљада тона праха годишње.

    Тагови:
    наука, глобално загревање, рат
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога