Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Фордов Модел Т  - први аутомобил који је ушао у масовну производњу

    Аутомобили, нацисти и ракете — на чему је Хенри Форд зарадио милионе (фото)

    CC BY 4.0 / SnapMeUp/википедија
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 648
    Пратите нас

    Хенри Форд је учинио нешто немогуће. Пре 116 година аутомобил је ушао у масовну производњу, а његова куповина се убрзо од празника претворила у свакодневну рутину.

    Ово баш и није аутомобил

    Строго гледано, „Модел А“ се само технички сматрао аутомобилом. Иначе је више подсећао на дилижансу, само без коња који је вуку. Форд није пуно размишљао о дизајну. Пре више од једног века баш и нису превише марили за линије и грациозност. Главно је било то да ће први серијски произведени аутомобил моћи, поред возача, да повезе још два путника и да брзо иде.

    Хенри Форд са супругом у свом првом аутомобилу - квадрициклу
    Хенри Форд са супругом у свом првом аутомобилу - квадрициклу

    „Модел А“ из 1903. године више је личио на кочију, само са мотором. Напред су Фордови дизајнери поставили фењере, пространо седиште и волан који је био на средини.

    Већ 1904. године, после неколико месеци рада на „Моделу А“, Форд је разумео сву гомилу грешака које је направио и наредио хитну модернизацију првог аутомобила. И тако је светлост дана угледао „Форд Модел Ц“ – прво возило које је изгледом подсећало на данашњи аутомобил. Добио је склопиви крој који је омогућавао да се аутомобил претвори у кабриолет.

    „Модел Ц“ је добио и редизајнирани мотор. За разлику од Флат 2 мотора, карактеристичног за „Модел А“, нови погон је развијао чак 10 коњских снага уместо првобитних 8.

    „Тин Лизи“

    Форд је 1908. године развио и пустио у производњу „Форд Модел Т“ – први масовно произведени аутомобил који су себи могли приуштити не само богаташи, већ и људи са примањима нешто изнад просека. Нови аутомобил је коштао око 850 долара, што је било значајно мање у време када је за аутомобил требало издвојити више од хиљаду зелених новчаница. „Модел Т“ је први прави масовно произвођени аутомобил који је прављен у милионским серијама.

    Фордов Модел Т из 1925. године
    Фордов Модел Т из 1925. године

    Овај Фордов модел добио је и сопствени мотор и мењач који су развијени од нуле. „Модел Т“ је био опремљен моћним мотором запремине три литра и мењачем који ће постати планетарно познат по веома лаганом пребацивању из брзине у брзину.

    Пионир у производњи

    Модели А и Ц, на Фордову жалост, нису постали масовни серијски. За озбиљан производни темпо постојећих и будућих аутомобила била је потребна велика фабрика и хиљаде запослених. Такво производно постројење појавило се 1910. године.

    Хенри Форд (стоји) и Барни Олдфилд, пионир америчког аутомибилизма и појам за брзину двадесетих година ХХ века, сликано 1902.
    Хенри Форд (стоји) и Барни Олдфилд, пионир америчког аутомибилизма и појам за брзину двадесетих година ХХ века, сликано 1902.

    А онда се 1913. године десила још једна револуција – појавила се прва монтажна трака, а први производи који су са ње изашли били су агрегати, мотори и електрика за Фордове аутомобиле.

    Први ристајлинг

    Убрзо су се појавили и конкуренти, па је продаја компаније почела нагло да пада. Како би задржао купце, Форд је наредио развој рестилизоване верзије свог првенца – „Модела А“. Развој је завршен 1927. године, а исте године су забележене и прве продаје. „Модел А“ је био веома савремен, са моћним мотором и снажним агрегатима. Аутомобил се производио у неколико верзија од 1927. до 1931. године и за то време постао је један од најпродаванијих у САД.

    Хенри Форд  - портрет из 1919. године
    Хенри Форд - портрет из 1919. године

    Кадрови су решење за све

    Много пре чувене Стаљинове крилатице да „кадрови решавају све“, Форд је у своје фабрике почео да „довлачи“ најбоље раднике.

    „Усисавање“ најбољих стручњака у техници и организацији посла Форд није успео само високим платама и сатницом од пет долара, већ и веома пристојним условима рада. Сви запослени су, поред плате, имали право и на проценте од продаје. Ово је Форду омогућило да „покупи“ најбоље кадрове, па чак и да их „украде“ од конкурената.

    Новац не смрди

    Пред сам почетак Другог светског рата, Хенри Форд је активно куповао и градио фабрике за производњу машина и технике у Европи. Шта је ту занимљиво? Већина њих се налазила на територијама које су окупирали нацисти, а производне траке, наравно, никада нису стајале. Напротив, од 1940. године у француском Поасију је почела производња мотора за авионе, малих лаких, али и тешких теретних аутомобила које је куповао, гле чуда — Вермахт.

    Авион Форд - 4 АТ Иберије Ерлајнс
    Авион Форд - 4 АТ Иберије Ерлајнс

    Погони у Поасију су, као што је већ речено, производили и авионске моторе, а за њих је везана једна занимљивост. Форд је одбио да исте те моторе производи за Велику Британију, која је већ званично ушла у рат са нацистичком Немачком.

    Захвалност нациста

    На његов 75. рођендан, 30. јула 1938. године, Хенри Форд је добио орден Заслуга немачког орла – познат познаваоцима Другог светског рата и нацистичке организације и као Гвоздени крст. 

    Гвоздени крст - орден Заслуга немачког орла који је добио Форд, највеће одликовање Трећег рајха које може добити странац
    Гвоздени крст - орден Заслуга немачког орла који је добио Форд, највеће одликовање Трећег рајха које може добити странац

    Овог високог признања Хенри Форд се никада није одрекао. Гвоздени крст је, иначе, сматран највишим одликовањем Трећег рајха које је икада уручено неком страном грађанину.

    Наменска индустрија

    Када се помене компанија „Форд“, свима на памет прво падну аутомобили. Међутим...

    Чињеница је да су многи пројекти компаније прерасли у веома квалитетне производе онога што бисмо данас назвали наменском и војном индустријом. На пример, тенкови М4, али и многа друга оклопна возила за америчку армију су склапани у Фордовим погонима и фабрикама. Чак и по завршетку Другог светског рата, Форд није одустајао од војних поруџбина.

    Лансирање „Стингера“  током војне вежбе у Калифорнији, 2009. године
    Лансирање „Стингера“ током војне вежбе у Калифорнији, 2009. године

    Један од делова компаније производио је познате ракетне бацаче „Чајна лејк“. Данас се у Фордовим погонима праве и противтенковски комплекси ФГМ-172 „Предатор“, а инжењери ове фабрике развили су и противваздушни ракетни комплекс са ласерским навођењем „Стингер“. 

    Тагови:
    ракете, Аутомобили, Нацисти, САД, Хенри Форд, Форд
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога