Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    1610
    Пратите нас

    У Србији једно од троје деце узраста од 10-18 година доживи неку врсту сајбер-узнемиравања.

    „Опасности које са собом носи интернет су бројне. Сежу од комуникације са непознатим људима, до претњи, уцена и вређања по верској или националној основи. Честе су појаве преузимања, односно креирања лажних налога на друштвеним мрежама, затим долази до злоупотребе фотографија, где дете нажалост може путем фото-шопа да направи неку ружну фотографију свог друга. Оно што највише забрињава, јесте пораст предатора разноразних врста, где је педофилија број један, односно сексуална злоупотреба деце“, наглашава саговорница Спутњика Катарина Јонев.

    Oна је била организатор конференције „Безбедност деце на интернету“, која је недавно одржана у Привредној комори Србије, одакле је поручено да квалитетним образовањем и активним деловањем свих чланова друштва можемо да заштитимо децу од опасности које вребају у виртуелном свету.

    Друштвене мреже — замка за децу

    „Када је реч о активностима деце на интернету, у Србији су најпопуларније друштвене мреже. Ту бих издвојила Инстаграм као најдоминантнију друштвену мрежу међу децом узраста од 10-18 година“, казала је саговорница Спутњика.

    Деца на интернету
    © CC0 / Pixabay
    Видео игрице - потенцијално најопаснија зависност 21. века.

    Да би била прихваћена, деца често мисле да треба да имају велики број лајкова на фотографијама, велики број прегледа на сторијима, те стога прихватају велик број непознатих људи на друштвеним мрежама. Она често не схватају да се са те друге стране профила не крију увек добронамерни људи.

    Према њеним речима, када се нађе у проблему, дете ће се можда обратити непознатој особи управо у виртуелном свету. Стога је искрена комуникација родитеља и деце најбитнија ствар када је у питању безбедно понашање деце на интернету.

    Видео-игрице — опасна зависност

    Видео-игре такође представљају начин на који деца знатно троше своје слободно време и могу имати негативне последице по њихово здравље. Оне могу довести до интернет зависности, која је проглашена за потенцијално најопаснију зависност 21. века.

    „Најмлађе дете које болује од зависности од интернета у Србији има само осам година“, истиче Катарина Јонев.

    Како осигурати безбедност деце

    Најважнију улогу у обезбеђењу деце и спречавању злоупотреба на интернету имају родитељи.

    „Родитељ треба да објасни детету да интернет има велики број предности и мора да буде са њим када начини прве виртуелне кораке и отвори свој налог на Инстаграму или Фејсбуку. Он мора да објасни детету како треба да се понаша на друштвеним мрежама, као и колико је битно да не проводи превише времена за компјутером или мобилним телефоном. Мора га одвести и у парк и проводити са њим што више квалитетног времена, јер и дан-данас постоји много бесплатних садржаја и програма за интернет и развијање дечје креативности“, рекла је саговорница Спутњика.

    Дете за компјутером
    © CC0 / Pixabay
    Најважнију улогу у обезбеђењу деце и спречавању злоупотреба на интернету имају родитељи

    Важан алат у борби против злоупотреба на интернету је и број телефона 19833, који је недавно отворило Министарство трговине, туризма и телекомуникација, где и родитељи и деца могу у било које доба да поставе свако питање у вези са интернет опасностима.

    Путем овог броја може да се пријави и сваки непристојан, непримерен садржај, као и облици вршњачког насиља који се одвијају путем интернета. Такође, представља и одличан алат који треба да олакша и пружи информације, да едукује и заштити како децу, тако и родитеље.

    Паралелна едукација родитеља и деце је кључна у обезбеђивању продуктивно проведеног времена деце на интернету.

    „Сваки родитељ мора да издвоји своје време, упркос свим стресовима и пословним обавезама, да се посвети детету, а не само да му дâ мобилни телефон и каже: ’Сад ја хоћу мало мира‘“, закључује Јонева.

    Тагови:
    родитељи, злоупотреба, деца, опасности, интернет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога