Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 6314
    Пратите нас

    Ватикан тресе финансијски скандал, јер су лица на високом положају умешана у вишемилионске преваре. Низ афера је довео до дефицита државног буџета, који Света столица покушава да сакрије, а један од разлога су улагања у продукцију два холивудска филма.

    „Ово је тужна, веома тужна, веома, веома тужна ситуација“, стихови из вероватно најпознатије песме Елтона Џона постали су лајтмотив филма о његовом животу. Чувени рефрен је постао и мрачно пророчанство за Свету столицу.

    Ватикан уложио паре у два холивудска филма

    Високи званичници Ватикана искористили су преварантске схеме, угрожавајући срце римокатоличког света. Ситуација је још озбиљнија, јер су 4,5 милиона долара те цркве дата на продукцију два холивудска филма, који се нису баш добро показали: „Људи у црном: Интернешенел“ и „Рокетмен“.

    Инвестициони фонд „Центурион глобал“, повезан са Ватиканом, инвестирао је у низ стартапова и енергетске пројекте у Европи. Сви су пропали. Међутим, то није омело најбоље менаџере организација да добију вишемилионске хонораре. Нешто новца је припало и управи две банке.

    Седиште „Центурион глобала“ се налази на Малти, а управа фонда је уско повезана са властима те острвске државе. Сенка сумње за корупцију пала је на читав крупни малтешки бизнис.

    © CC0 / Pixabay
    Чему служе инвестициони фондови Ватикана?

    Сада органи за спровођење закона Европске уније покушавају да обнове ланац којим су ишли ватикански милиони. А све је почело у октобру након претраге у Државном секретаријату Ватикана (Министарство спољних послова те државе). Управо је тај секретаријат предао управи фонда „Центурион глобал“ 78 милиона долара.

    Рупе у државном буџету

    Државни секретаријат је пре четири године за 25 милиона евра купио болницу у Италији. Касније се испоставило да је то било урађено од прилога верницима. Сам папа Фрања је морао да се оправдава за то.

    „Шта бих ја урадио са тим новцем (прилозима)? Ставио их у фиоку? Не, то би била лоша инвестиција“, рекао је папа у новембру. 

    Као пример папа је поменуо фонд „Допринос Светог Петра“. Према информацији званичног сајта Ватикана, организација годишње сакупља прилоге за „сиромашне црквене заједнице“. Неколико недеља након тога фонд се обрукао, па је ионако тужна финансијска ситуација, која као да понавља песму Елтона Џона, „постала још апсурднија”. 

    Амерички медији су утврдили да фонд на помоћ сиромашнима троши само десет одсто од прилога. Велики део сакупљеног новца за сиромашне, око 55 милиона долара, иде на крпљење рупа у буџету Ватикана. А оне се појављују као резултат сумњивих инвестиција Државног секретаријата.

    Не зна се тачно колико новца је потрошено, јер Света столица воли да чува у тајности податке о свом билансу. Новинари претпостављају да је дефицит у буџету најмање државе на свету отприлике 70 милиона евра, узимајући у обзир административне трошкове од 300 милиона евра.

    © CC0 / Ансплеш/Yan Ots
    Нико није могао ни да претпостави шта ће да сруши "кардинала Рамба"?

    Међутим, чак ни то није био повод за најоштрију критику коју су верници упутили Ватикану. Представници неких крупних римокатоличких добротворних организација оптужили су црквене власти за прећуткивање проблема. Одмах када је дошао на трон 2013. године, папа Фрања прогласио је курс за „финансијски опоравак и транспарентност“ Римокатоличке цркве. Годину дана касније први пут у историји објављени су подаци о Банци Ватикана — најзатворенијем финансијском систему на свету. Тада је постало јасно да је за само 12 месеци банка повећала профит за 26 пута. 

    За финансијску реформу Ватикана био је задужен аустралијски кардинал Џорџ Пел. Он је увео нови рачуноводствени систем и оформио је Службу финансијске информације, која је проверавала сумњиве финансијске информације. Због своје упорности и бескомпромисност и прозвали су га „кардинал Рамбо“.

    Сумњива пресуда

    Убрзо је кардинал Пел преузео контролу практично над читавим црквеним новцем и постао други човек Ватикана. У једном тренутку говорило се да он може бити наследник папе Фрања, али у лето 2107. године све се срушило...

    У Аустралији је започета масовна истрага о случајевима педофилије у које су умешани свештеници: има више од 4.500 људи које су њихове жртве. Нико није очекивао да ће главни окривљени бити Џорџ Пел. Ипак, локални активисти за људска права скренули су пажњу на то да су многе епизоде узнемиравања неубедљиве.

    То није омело Врховни суд Аустралије да осуди кардинала на шест година затвора. Пресуду су донели иза затворених врата, а за њу се сазнало тек три месеца касније. И што је интересантно, Ватикан није лишио кардинала звања, само му је привремено забрањено служење.

    „Света столица прима на знање одлуку Вишег суда, имајући у виду да је кардинал Пел увек тврдио да је невин“, Ватикан се огласио само том фразом.

    Папа Фрања у Ватикану
    © AP Photo / Gregorio Borgia
    Папа Фрања је по доласку на трон објавио курс за “финансијски опоравак и транспарентност” Цркве

    Можда су Апостолској палати повезали оптужбе против кардинала са чињеницом да је он могао да наљути утицајне ватиканске финансијере.

    „У Римокатоличкој цркви многи сумњају у праведност пресуде Пелу. Постоје верзије да је истрага вршила притисак на жртве, а медији су напумпали причу и аргументи скептика су веома озбиљни“, истиче историчар и стручњак за верска питања, извршни секретар Римокатоличке енциклопедије Алексеј Јудин.

    „Игра без правила“

    Тренутни финансијски скандал у Ватикану није први у последњих 15 година, али је у њега укључено веома много играча. У махинацијама су учествовали чак и челници Службе за финансијске информације, коју је формирао Пел, и који је требало да у сарадњи са финансијским органима Европске уније спрече кршење закона. 

    „Ватикан је имао своје рачуноводство у којем нису намеравали да се прилагоде новим европским стандардима. Света столица се мање више добро носила са контролом свог глобалног банкарског система. А сада (као резултат финансијске реформе која је почела 2014. године и након појаве Службе за финансијске информације) успостављена је моћна финансијска диктатура. У томе је проблем“, појаснио је Јудин. 

    Управо та противречност између вековних стандарда Ватикана и захтева светског законодавства довели су до оштрих сукоба између разних група финансијског утицаја у Римокатоличкој цркви. За сад нема општих правила игре, истиче стручњак за верска питања. 

    „Ватикан покушава да игра као и раније и суочава се са важним питањем: како сачувати своју аутономију, укључујући и финансијску“, закључује експерт.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога