Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    226
    Пратите нас

    Од пандемије до инфодемије (информационе епидемије) — у тренутној ванредној ситуацији са вирусом корона, не постоје само ризици по здравље, него и потреба за борбу против дезинформација.

    Алдо Торкијато, новинар, аутор књиге „Изгубљени у мрежи“, за Спутњик говори о термину инфодемија и фејк новостима које последњих месеци круже мрежом. 

    Лажне весту су представљене као „ексклузива“, а њихови наслови су написани тако да корисници обавезно морају кликнути на њих. Као резултат тога, били смо преплављени чланцима који нуде средства за превенцију инфекције, продају разне лекове наводно за лечење вируса или пишу теорије завере о узроцима пандемије. Светска комуникациона мрежа је постала место обмане и манипулације стварношћу. Сугерисање, гурање ка погрешној перцепцији је постала норма колективне интелигенције, чији смо део сви ми.  

    Италијански Виши институт за здравље (Istituto Superiore di Sanita — ISS) створио је читаву платформу за борбу против лажних вести у медијима, као и за ширење поузданих здравствених информација написаних на језику доступном свима. Али упркос свим напорима, лажне вести се и даље шире по мрежи…

    Интернетом не управљају закони који регулишу правила само других средстава комуникације. Ово је ничија земља где није лако разумети ко је у праву, ко говори истину, која су права корисника. Обмане, преваре, крађе идентитета, лажне вести догађају се свакодневно и представљају претњу за најугроженије грађане: најмлађе и најстарије, који имају најмање искуства са коришћењем интернета. Међутим, масовна инфодемија прети свима нама. Лажне вести почињу да обавијају истину.

    Можете ли објаснити механизам како се и зашто шири неоснована и нетачна информација и то ради?

    Захваљујући реклами, неко зарађује новац на ширење вести са кликбејт насловима, који су заправо врста лажне рекламе, која тера читаоца да кликне и отвори вест. Неко покушава намерно да превари људе. Нечија политичка пропаганда је негде између лаке зараде од рекламе и преваре, али страх је увек главни покретач. Када, као у тренутној ситуацији са коронавирусом, не постоји јединствени неоспорни ауторитативни извор вести, будући да су владе одвојене од научника, тада и настаје плодно тло за лажне вести. 

    Ток лажних вести постаје неконтролисан, пре свега захваљујући објавама које се деле готово несвесно и могу бити штетне за било кога. Зашто још увек то радимо?

    Покушао сам да одговорим на то питање у својој књизи, размишљајући о колективној интелигенцији. Крећемо се као јато риба у океану, а на интернету такође поступамо синхроно, вођени жељом да надмашимо друге, да будемо у тренду, као у правој еко-комори. И не схватајући шта радимо, у групама на Вотсапу или Телеграму, ретвитовима и репостовима, учествујемо у ширењу лажних вести.  

    Лажне вести имају много формата: ударне вести, објаве на блоговима и друштвеним мрежама, прослеђене поруке на Ватсапу, фотографије, чланци, лажни видео и аудио снимци, изјаве политичара и стручњака. Које врсте садржаја привлаче највише публике? И који од њих су најопаснији?

    Све вести везане за здравље, страх, новац, власт и секс привлаче највише пажње. Комбинација ових елемената у жељеном садржају води до успеха са јавношћу.

    Постоји ли нека лажна вест која Вас је највише погодила? И како сте схватили да је то фејк, узимајући у обзир да се у вестима често преплићу истина и лаж?

    Раскринкао сам многе вести, тражио сам њихове изворе и контактирао учеснике. Радим као новинар дуги низ година и имам сјајне везе. Али прво помислим на толико пасивних читалаца који немају времена ни новца да на исти начин провере вести, и тако су приморани да читају све лажне вести које су преплавиле интернет.

    Фејсбук је одлучио да уклони са своје платформе и са Инстаграма све лажне или погрешне вести о коронавирусу, али њихов промет, нажалост, није смањен. Како се ми можемо заштитити од инфодемије?

    Мој главни савет је да се ослањамо само на поуздане изворе, а не на оне који су се ниоткуда појавили. Кога ћемо изабрати, познатог доктора или непознатог дипломираног студента? Да ли ћемо поверити свој новац великој банци или почетнику? Исто то се односи на информације. Квалитет информације је пресудан, укључујући и то што на крају од ње зависи и здравље и штедња. Процените квалитет издања. Оцените вероватноћу прочитаног. И захтевајте да публикације пажљиво прате садржај онога што објављују.

    Шта ће се десити са инфодемијом када се заврши санитарна криза?

    Лажне вести се добро продају. Лоше вести се читају десет пута више него добре. У доба криза, овај фактор се удвостручује, јер многи људи траже информацију не бринући се превише о њеном извору. Због тога ће бити тешко победити у борби против ствараоца фејкова. Али то је задатак информативних специјалиста: да провере истину и заштите читаоце од лажних информација.

    Прочитајте још:

    Тема:
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    Тагови:
    лажне вести
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога