Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    12247
    Пратите нас

    Срби би после епидемије вируса корона могли да се осећају као после неког исцрпљујућег рада. Дакле, тек кад све прође, уместо да похрле напоље и наставе активности, могло би да их сачека изненађење — да их стигне умор.

    Завршетком епидемије вируса корона доћи ће до одређене врсте менталног исцрпљења, као када обавите неки страшно велики посао и нисте ни били свесни колико сте уморни док сте га обављали. Мислили сте да ћете се страшно радовати када га завршите, али више немате снаге ни да се радујете, него просто „кљокнете“ на кауч.

    Ово за Спутњик каже доцент Филозофског факултета у Београду Каја Дамњановић, додајући да је добро да људи то знају, да се не би питали због чега су уморни и нервозни када се ствари врате у колико-толико нормалне токове.

    Какво ће бити психолошко стање Срба после короне

    „Може да се догоди да људи када се нормализује ситуација у друштвеној организацији, некако потрче да надокнаде све што су пропустили. Сви смо се прилагодили, али неки послови су потпуно стали, школе такође, у науци су многа истраживања морала да сачекају. И сад ће неки похитати да надокнаде све што су пропустили, а опет ће бити уморни од овог периода који делује као да је успорен, али је ментално јако тежак. То ментално исцрпљење може да дође и после тога, што је наравно индивидуално и то пролази од месец дана до три месеца. А пошто је индивидуално, може да траје и дуже, па неко може да се забрине ако не упада у овај оквирни период одмарања од неког великог менталног напора“, објашњава Дамњановићева.

    Истраживање од старта до краја епидемије

    Наша саговорница у оквиру Лабораторије за експерименталну психологију при Филозофском факултету, у сарадњи са организацијом ПИН, спроводи истраживање о психолошком профилу пандемије корона вируса у Србији. Истраживање је почело осмог марта и трајаће све до завршетка епидемије.

    Главобоља
    © Fotolia / Viacheslav Iakobchuk
    Завршетком епидемије вируса корона доћи ће до одређене врсте менталног исцрпљења

    До сада је учествовало око 12 хиљада људи из целе земље и они су одговарали на питања из упитника са циљем да се утврди како се грађани Србије информишу о новонасталој ситуацији, како се осећају и смирују и шта раде у смислу самозаштите.

    „Ми јесмо сада смиренији него на почетку, али смо и даље у стању оптималног стреса, оптималне повишености наших емоција. Оптимално наглашавам, зато што су ово ипак ванредне околности које захтевају додатан опрез и пажњу обичног човека и то троши психичке ресурсе. То је важно рећи зато што не треба сада да очекујемо да када све прође и када се успоре или мере или пандемија, шта год нам је важан параметар, да ће све бити као у фебруару. Неће. У психолошком смислу бићемо, ако ништа друго, ментално исцрпљени, а можда ћемо имати и неке друге психолошке изазове“, каже Дамњановићева.

    Угрожена два осећања

    Појавом корона вируса глобално, према речима наше саговорнице, угрожена су два осећања. То су осећај психичке сигурности, јер свет одједном постаје несигурно место и не зна се шта ће бити сутра. На другом месту је осећај контроле над својим животом, својим и здрављем својих најближих. Ова два осећања су нападнута у психолошком смислу и људи имају изражен степен бриге и беспомоћности.

    Универзитет у Београду
    © Фото : YT/ Al Jazeera Balkans
    У истраживању психолошког профила пандемије коронавируса у Србији до сада је учествовало око 12 хиљада људи

    „Упркос томе ми успевамо да функционишемо. То није нешто што нас паралише до тог степена да смо се распали ни ми као индивидуе нити да не функционишемо као друштво. Дакле, човек може да функционише и у таквим ситуацијама, али не може предуго. То ипак троши менталне ресурсе“, наглашава психолог.

    Подаци којима располаже у оквиру истраживања, говоре да главни извор смиривања емоција испитаника у вези са неизвесношћу и бригом које је створила ова глобална пошаст, потиче од самог појединца. Испитаници говоре како их вести о епидемији узнемиравају, али опет успевају да се смире.

    Начин на који се информишемо

    Прикупљањем одговора грађана Србије наша саговорница је дошла до одређене правилности око начина на који се информишу о корона вирусу:

    „Људи се обавештавају у највећој мери на медијским порталима. То нису било који сајтови, то су сајтови медијских кућа који служе за обавештавање и то је главни извор информисања. Оно што је било приметно од почетка епидемије, то је да је телевизија као извор информисања добила на значају. Људи су много више у кућама, па је порасло ослањање на телевизију. Такође, као извор информисања користе се и сајтови здравствених институција, али то у нешто мањој мери. Оно што је важан податак нама психолозима, то је да људи као извор информисања користе и друштвене мреже, иако истовремено наглашавају да оне нису најпоузданији извор информација.“

    Куповина у току епидемије

    Према подацима до којих се дошло у овом истраживању, грађани Србије су пред проглашење ванредног стања куповали углавном медицинске потрепштине, док је са увођењем оштријих мера дошло до прављења залиха у намирницама. Овај период је трајао две недеље и то је, како каже, таман толико времена колико је требало да се устали начин снабдевања и да људи увиде да ће у радњама бити намирница.

    Јутрос је почела дистрибуција заштитних маски по апотекама широм Србије
    © Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
    Уочи проглашења ванредног стања највише су куповане медицинске потрепштине, заштитне маске, рукавице и дезинфекциона средства

    Након тога је, према речима наше саговорнице, уочена правилност да када се чује на вестима колико ће трајати полицијски час, или када је уведено да старији од 65 година неће моћи да излазе, тада су поново настајале гужве у продавницама, али наглашава да је то нормалан самозаштитни механизам, пошто људи имају потребу да се обезбеде.

    „Иако смо се прилагодили, то није оптимално ментално стање дугорочно гледано. Генерално, за људе није лако да функционишу овако. Нисмо ми тренирана војска. Људи који су школовани и обучавани имају вештине да се прилагоде таквим околностима, и њих где год да пошаљете, они се дочекају на ноге у року од 48 сати. Нама осталима треба ем много више времена, ем нисмо научени то да радимо и онда је то нама много већи напор. И сад, без обзира што смо успели да се прилагодимо, то није стање у коме можемо да осећамо константну добробит, што у психолошки уобичајеним начинима функционисања можемо. Али свакако да се јесмо адаптирали сада“, закључује наша саговорница.

    Тема:
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    Тагови:
    епидемија, Србија, коронавирус, корона, психолог, истраживање
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога