Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 600
    Пратите нас

    Магарце пре свега волимо, не гледамо на њих као на производне машине већ као на бића која својим млеком омогућавају да их прехранимо, али и да цела породица од тога може да живи.

    Овим речима Сергеј Иванов (45), дипломирани ветеринар и власник фарме магараца и оваца „Маги“ на Старој планини, почиње несвакидашњу причу како се после студија ветерине одлучио да врати у родни Димитровград и најпре на имању предака почне узгој оваца старе расе и магараца. Данас овај вредни човек који ради и на порталу „ФАР“ успешно узгаја 56 магараца и око 180 оваца. Јагњетином и овчетином снабдева познати хотел у Београду, а на фарми продаје и магареће млеко. Бави се и производњом магарећих сапуна под брендом „Маги“. Већ сада у плановима је и да покрене производњу млека у праху.

    Он додаје и да је мисија његовог газдинства да пружи допринос очувању старих раса са ових простора, али постоје и могућности да се мисија надогради и да се фарма искористи и за неку врсту повратка човека природи, селу, неким изворним вредностима. Агротуризам је по њему велика шанса.

    Сергеј је рођен у Димитровграду, а супруга Јованка (45), инжењер сточарства, у Параћину. Одрастао је у Димитровграду и Старој планини, селу Каменица, супруга у Параћину, Руми, али је лета проводила у Црној Гори. У шали, Сергеј каже да док је он „чувао на Старој планини козе, она је у Црној Гори овце и то их спојило“. Упознали су се у Студентском граду у Београду, ту су их љубав и судбина приближили и од тад су више од двадесет година заједно.

    Допринос очувању старих раса на Балкану од нестанка

    Одлуку да упише Ветеринарски факултет у Београду Сергеј је донео због љубави према животињама, то је био мотив, како његов тако и његове супруге која је такође студирала Факултет ветеринарске медицине.

    „Врло брзо сам схватио да се нећу бавити конвенционалном ветерином и могу рећи да ми је са једне стране жао што нисам у већој мери практиковао ветерину, али са друге стране сматрам да сам пружио један скроман допринос очувању старих раса Балкана. Прво сазнање о томе да су наше старе расе драгоцене и да су у опасности од нестанка, добио сам током студија управо од драгих људи са Факултета ветеринарске медицине, пре свега од проф. др Ружице Траиловић“, прича за портал Плодна земља Сергеј Ивановић.
    Магарац
    © CC0
    Сергеј Иванов на Старој планини узгаја 56 магараца и око 180 оваца, а продаје и магареће млеко.

    Из Београда назад у Димитровград

    Одмах по завршетку студија Сергеј и Јованка су донели одлуку да започну заједнички живот у Димитровграду и Старој планини, селу Каменица где су уредили сеоску кућу, направили шталу и започели са узгојем старих раса домаћих животиња од 2005. године.

    „Временом, због одређених здравствених разлога наложило се да део животиња пребацимо ближе Димитровграду. Наше животиње – 56 магараца и око 180 оваца (све старосне категорије) су сада на пар километар од Димитровграда, на једном узвишењу изнад града које даје ту врсту „луксуза” да живимо у граду, а да радимо у окружењу које је брдско планинско и рурално. Кажем „луксуз” јер је инфраструктура у нашим селима у очајном стању, како она социјална тако и она физичка“, указује Сергеј.

    Око 1.000 магарца у целој Србији

    У Србији нема тачних података о бројном стању магараца. Један од разлога је што не постоји добра евиденција у ветеринарској бази података, а други је чињеница да Управа за трезор у регистру пољопривредних газдинстава третира магарце заједно са коњима као једну групу. Према некој незваничној евиденцији одгајивачких организација, магараца има мање од 1.000.

    Магарце је Сергеј одувек волео и ценио. Пре петнаест година су одлучили да купе неколико њих јер их је било јако мало у овом делу Србије. Тако су почели.

    „Пре свега, магарци су изузетно племените, интелигентне и стрпљиве животиње. Сваки магарац има посебан карактер и што се људи лепше односе према њима то су они нежније природе, поготово ако се тако поступа са њима од рођења. Наравно, има и ту изузетака, као и код људи, свако има посебне карактерне црте. Основна улога у прошлости им је била да носе терет на леђима, било да је у питању овчије млеко са планинских пашњака које су носили до млекара или ношење друге врсте терета око куће. Како су опустела села на планини тако су нестала и стада оваца, а са њима и потреба за магарцима у нашем крају“.

    Газдинство на Козарици

    Сергеј каже да је почетна идеја са магарцима била да буду само једна од раса на фарми и да служе као део агротуристичке понуде њиховог газдинства. Првенствено су имали жељу да их користе за потребе планинарења и шетања где би магарци служили за ношење планинарске опреме ( хране, шатора, воде…). То су свега неколико пута практиковали јер су у међувремену почели са производњом млека. Постепено је млеко постало основни производ магараца са фарме „Стадо“ и начин да се повећа њихова употребна вредност. Тиме и шанса за опстанак на овим просторима.

    © CC0 / пиксабеј
    Према незваничној евиденцији одгајивачких организација у Србији има мање од 1.000 магараца.

    „Наша фарма у Каменици, на имању предака по оцу, оживела је поново 2005. године, након 10 година паузе. 2015. године смо поред Димитровграда на једном брду (Козарица) направили нови објекат и купили земљу. Сада овде узгајамо 56 магараца и 180 оваца карачанске расе. Наше газдинство на Козарици се састоји од две производне јединице. На једној су карачанске овце, а на другој су магарци. Што се оваца тиче, оне се напасају док год нема снега и ниских температура. На пашњацима у непосредној околини града више нема других стада. Главни купац каракачанских јагњади са нашег газдинства је хотел Зира у Београду“.

    Просек од три магарице од 5,5 до 7,5 литара млека

    Колико једна магарица да дневно млека? Сергеј указује да је млечност магарица свакако већа од оне која се спомиње по медијима. Било је доста оних који говоре да магарица даје свега 150 милилитара на дан, што није тачно.

    „Ако једна коза која је четири пута мања од једне магарице да дневно два или три литара млека, онда свакако и магарица треба да да макар толико. Проблем је само у томе што магарица има мање виме, те то изискује чешћу мужу. Од 56 магараца свих старосних категорија, тренутно је на мужи 10 магарица. Црна, Мара и Бранка су три магарице чија се млечност посебно истиче у протеклих 60 дана. Њих три се музу сваког другог дана. Црна је у једанаестом месецу лактације, Мара у петом, а Бранка у шестом. Просек је од 1,8 до 2,5 литра, односно од 5,5 до 7,5 литара њих три заједно. Ова количина млека се помузе трократно током периода од 10 до 12 сати колико проведу одвојено од пулета, које се током тог периода додатно прихрањује“.

    По магарици током лактације у просеку од 70 до 80 литара млека

    Током лактације, посек на фарми је око 70 до 80 литара помуженог млека по магарици. То је зато што музу мање од оног што оне у стварности могу да дају, јер потражња за овим млеком је и даље мања од производних капацитета.

    „Важно је додати да магарица даје млеко док год је њено пуле са њом. Ако се пуле одвоји од ње на дужи временски период, рецимо недељу или више, онда она постепено престане да лучи млеко. То је значајно разликује од краве или козе и овце. Такође, ретко која магарица се ждреби сваке године, неки просек код нас на фарми је два ждребљења у три године, док је код неких то и ређе. Зато је неопходно имати већи број магарица ако произвођач има намеру да има континуирану понуду магарећег млека на газдинству“, истиче Сергеј.

    Највише купаца млека из Београда, цена литре 2.400 динара

    Млеко са фарме купују углавном гости који посете газдинство. Највише је купаца из Србије, поготово из Београда, али из свих делова Србије. Врло често на газдинство долазе и купци из Софије, али и Скопља. Било је и купаца из Црне Горе.

    „Млеко најчешће купују на газдинству где купци имају могућност да присуствују мужи и понесу кући млеко које је измуземо пред њиховим очима. То увек препоручујемо поготово када људи први пут купују са наше фарме. Ако неко не може да дође током муже онда нађемо начин да купцу доставимо млеко. Литар млека на нашој фарми је 2.400 динара. То је цена са којом успемо да покријемо трошкове одржавања фарме односно исхране наших животиња као и да остваримо чист приход који је практично моја плата у висини од 300 до 400 евра месечно. То је породици главни извор прихода, али не и једини јер још увек морам да радим и друге послове док се не повећа број наших купаца. У овом тренутку потражња за магарећим млеком је још увек нижа од могућности наше фарме. Један од разлога је ниска платежна моћ наших грађана, али вероватно и неповерење, нарочито код дела људи који не живе близу и нису у могућности да присуствују мужи и купе млеко директно на фарми“.

    © CC0 / пиксабеј
    Магареће млеко има својства која могу да помогну људима.

    Са ценом од 20 евра за литру скромна зарада али је млеко приступачније

    У Црној Гори литра магарећег млека кошта 50 евра, док у Европској унији 120 евра. Зашто је толики распон, чак шест пута већи у ЕУ у односу на Србију?

    „Да, млеко са нашег газдинства се продаје по најприступачнијој цени у региону. Имам информације да је и у Румунији цена магарећег млека на неким фармама приближна нашој. Сматрам да је то цена која омогућава функционисање фарме и скромну зараду, а истовремено омогућава људима да купе млеко. Проблем са високом ценом магарећег млека је што се људи одлуче да купе мању количину млека и онда млеко не може да испољи своја лековита својства. Зато сматрам да цена треба да буде приступачнија како би што шири слој људи могао да се увери у благодети овог млека“.

    Јача имунитет, за третман псоријазе, екцема, али и да се лакше преброди ЦОВИД-19

    Магареће млеко указује Сергеј није чаробни напитак, али има својства која могу да помогну људима. У неким ситуацијама оно може да се посматра само као једна од намирница. То је пример код људи који имају проблема са алергијом на протеине крављег млека. У тим ситуацијама албуминско магареће млеко је млеко избора. Други пример је употреба млека као својеврсног помоћног лековитог средства које помаже опоравку организма у различитим стањима. Доста људи га користи за јачање имунитета, за третман псоријазе, екцема код деце, користе га код Кронове болести односно улцерозног колита, али највећи број људи га купује како би поправили своје дисајне сметње типа бронхитиса, астме, честих упала горњих дисајних путева код деце и слично. Сергеј наглашава да људи га све више узимају како би лакше пребродили инфекцију корона вирусом.

    Млеко
    © CC0 / Pixabay
    Млеко са фарме купују углавном гости који посете газдинство
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога