Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2730
    Пратите нас

    Ваљево, Београд, Панчево, Ниш, Крагујевац, Ужице и Косјерић су градови у којима се према званичним подацима Агенције за заштиту животне средине удише "веома нездрав", "јако загађен" и "опасан" ваздух. Алармантно стање је у Смедерево и Бору.

    Број управо покренутих индивидуалних котларница у Србији премашује милион, на загађење утичу и возила старија од 10 година која нико не може да преброји, а индустријских постројења и сточних фарми које емитују штетне гасове у нашој земљи има више од двеста.

    Аерогазађење константно се бележи у два града, Смедереву и Бору, које, поред лошег ваздуха везује још једна чињеница, улагање у индустрију инвеститора из Кине.

    РТБ Бор
    © Фото : Љ. Алексић/РТБ Бор
    РТБ Бор

    У Смедереву и Бору загађење видљиво голим оком

    У Смедереву је загађење постало видљиво и голим оком, грађани су изашли на улице, сада чекају да им се обрате надлежни из Министарства за заштитиу животне средине и представници Народне Републике Кине, желе трајно решење.

    Погони у топионици бакра у Бору заустављени су на неколико месеци, док се не створе услови за производњу без аерозагађења. И Борани траже трајно решење.

    Један од њих је Живан Живковић, професор Универзитета у Београду у пензији. Цео радни век посветио је истраживању металуршких процеса, до данас је објавио 180 радова у водећим светским часописима, који су цитирани више од 1300 пута.

    Шта држава прво мора да уради

    Професор Живковић за Спутњик каже да је основно питање да ли држава жели да поштује законе које је донела или не, а Закон о заштити животне средине је веома јасан.

    Црни прах падао је на Смедерево у среду, током целе ноћи.
    © Фото : Спутњику уступио Никола Крстић
    Црни прах који повремено пада на Смедерево, грађани су обавестили инспекцију, али реакције државе нема.

    У њему пише и шта треба да ради локална самоуправа ако се ниво опасних честица подигне изнад дозвољене границе, пре свих о томе би требало би буду обавештени грађани, посебно о нивоу основних загађивача, сумпор - диоксида и ПМ 10 честица.

    "Ако сам на улици, морам то да знам, ако је 125 микрограма по кубном метру, мој живот је угрожен, морам да се склоним. Ако дође до 500 микрограма, онда је потребно упозорење грађанима, јер је то већ концентрација која је озбиллно опасна по здравље. Диже се узбуна, оглашава сирена, у селима бије сеоско зоно. Наравно то се никада није десило, нити ће се десити у Бору", каже Живковић.

    Он додаје да локални политичари ову јасну одредбу закона виде као плашење народа, а не као поштовање Закона о заштити животне средине. Управо због те чињенице градоначелник Бора се недавно нашао и пред судом, грађани су га тужили, јер нису упозорени на опасност.

    © CC0 / Pixabay
    Последице загађења ваздуха су вишеструке и погађају целу нацију

    Зашто је Бор постао опасан по живот

    Изградњом нове топионице проблем загађења у Бору је решен, од 2015. до 2018. године овај град је имао најчистији ваздух у Србији. Међутим, када су Кинези преузели посао, већ у првх девет месеци забележен је континуирани раст ПН 10 и СО2, а власници су се држали тезе да нису једини загађивачи. Истраживање нашег саговорника обара ову теорију.

    "Узео сам август кад топлана не ради, људи су на одморима, мања густина саобраћаја, а Бор са мање од 40 хиљада становника нема пуно аутомобила. Кад се упореди са концентрацијом од 2016, данас је много, много горе што се тиче СО2 гаса. Што се тиче ПМ 10 честица, оне иду изнад 50 микрограма по метру кубном, до 300, чак и до 500. У тим честицама је енормно повећана количина арсена, који је канцероген. На годишњем нивоу, средња вредност је чак 6 нанограма, пазите, не микрограма у метру кубном, то је страшно", каже Живковић.

    РТБ Бор
    Љ. Алексић/РТБ Бор
    Рудник у Бору, процењује се да овај локалитет у себи крије резерве од готово четири милиона тона бакра, 130 тона злата и више од 1.000 тона сребра
    Конкретан предлог брзог решења

    Наш саговорник објашњава да се у опасности којој су изложени грађани Бора и Смедерева, а то нису једини градови у свету са овим проблемом, ради врло конкретан корак. Држава прави нови, посебан договор са инвеститорима, доноси Акциони план за спречавање загађивања околине.

    "Градоначелник је покренуо ту процедуру. Иако Институт за рударство и металургију свакодневно мери и шаље месечне извештаје општини, ангажована је фирма из Београда да направи тај план. У јануару је била јавна расправа којој сам присуствовао, сви смо се смејали. Они су анализирали загађење од 2005. до 2010. и на основу тога причали бајковиту причу. Да је на ту тему мој студент правио семинарски рад, оборио бих га".

    На Акциони план примедбе је ставило и Министарство за заштиту животне средине, дало је и препоруке како треба да изгледа, да се мере не односе на трајно време, већ на хитну интервенцију, када загађење пређе одређену границу, мора да се алармира и одмах нешто уради.

    Црвени прах који се шири из железаре за грађане Смедерева одавно није изненађење, али црни их је дигао на узбуну.
    © Фото : Спутњику уступио Никола Ристић
    Црвени прах који се шири из железаре за грађане Смедерева одавно није изненађење, али црни их је дигао на узбуну.
    Кинези пробијају капацитет

    Професор Живковић додаје да они који буду правили нови Акциони план морају да испрате још две важне чињенице. Да би направио бакар, Бор производи концентрат из својих извора на три локације, али то за садашњи капацитет прераде није довољно, па се концентрат увози.

    "Ако у њему има доста шететних материја, пре свега арсена, никла, живе, цена му је нижа. Тако можете да купите концентрат који има много бакра, али и много штетних материја, по врло ниској цени. Ако га не прерађујете у својој топионици, већ на другом месту, то је економски јако повољно за страног инвеститора, јер не трује свој народ, већ туђи", каже наш саговорник.

    Он додаје да је очигледно да инвеститор "тера" капацитет више него што треба, да је то кључни проблем који држава мора да реши, и подсећа да грађани Смедерева такође страхују због увоза руде из Турске непознатог садржаја, која због лошег складиштења прекрива њихова двориште и њиве.

    Београд је данас био шести на свету по степену загађености
    © Фото : IQAir : скриншот
    Београд је све чешће међу десет најзагађенијих градова на свету.

    Живковић упозорава да у загађењу Бора постоји још један проблем, од опасних гасова прави се сумпорна киселина, а њено тржиште је ограничено.

    "Када напуните резервоаре сумпорном киселином, а немате коме да је продате, шта онда радите, пуштате је у атмосферу".

    Иако је у случају црног праха у Смедереву држава најавила могућност кривичних пријава против инвеститора, то се није десило, иако се инцидент поновио.

    Министарство да покаже мишиће

    У Бору су судске казне и плаћене, али у односу на профит, реч је о занемаривим цифрама.

    „Они могу да плаћају казне, али није решење у плаћању казни, то је добро за буџет, али лоше за грађане, јер ваздух остаје загађен“, каже за Спутњик стручњак за еколошку политику Србије, професор Дарко Надић са Факултета политичких наука.

    Завојско језеро
    © Tanjug / ALEKSANDAR CIRIC
    Грађани су успели да спрече изградљу мини - хидроцентрала и тако сачували овај бисер.

    Он се слаже са професором Живковићем да Србија има добре законе, али да је контрола њиховог спровођења лоша. Каже да крупни политички интереси утичу на питање заштите животне средине, али и околности, у последњим случајевима, корона.

    „Политичари једва чекају да скрену ово питање са главног колосека, иако је оно у рангу епидемије короне. Проблеми су ургентни, Министарство мора да покаже мишиће. Ове две фабрике морају стално да се обилазе, да се разговара и преговара. Држава сада треба да ради кризни ПиАр, да се уведе још виши стадијум комуникације између јавности и институција, али нама је увек нешто прече од свега тога“, каже Надић.

    Он додаје да је посебан проблем то што Србију мучи грађанска апатија по питању екологије, на протесте у загађеним градовима долазе људи из других, плаше се да ће остати без посла.

    Железара Смедерево
    © Tanjug / Раде Прелић
    Саговорници Спутњика сигурни су да железара у Смедереву и топионица у Бору раде изнад пројектованог капацитета.
    „На срећу има и оних који су се пробудили. Пример су грађани који су полупали цеви мини-хидро електрана. Са Правног становишта, то јесте еколошки тероризам, спречава се насиље над природом, али изгледа да је то једини начин да се неке ствари реше“, каже Надић.

    Оба саговорника Спутњика сигурни су да железара у Смедереву и топионица у Бору раде изнад пројектованог капацитета. Не верују да ће проблеме решити Акциони план или некакав споразум између Србије и Кине, све док амбасадорка те земље показује за њега више интересовања од Републичке еколошке инспекције.

    Тагови:
    инвеститори, Србија, Кина, план, канцер, здравље, животна средина, екологија, Смедерево, Бор, загађење, ваздух
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога