Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (81)
    1561412
    Пратите нас

    Моја јединица је после ослобођења севера Србије требало да иде на Косово, али је Тито то изричито забранио. Побунили су се Шиптари, требало је да иду на Сремски фронт. Да су Совјети отишли, данас би било другачије, каже за Спутњик Милан Рунић, једини тенкиста Србин, припадник Совјетске армије.

    Нови Сад данас слави 76 година од ослобођења од фашизма. Спутњик је тим поводом разговарао са јединим тенкистом Србином, који је као припадник Совјетске армије учествовао у борбама за ослобођење наше земље од фашиста.

    Србин тенкиста у Совјетској армији

    Милан Рунић, некадашњи професор и декан Технолошког факултета у Зрењанину, иако има 93 године, савршено се сећа и преноси нам неке од најважнијих догађаја у историји ових простора.

    Био је средњошколац када су мађарске окупационе снаге ушле у Нови Сад, са мајком је отишао у Крушевац где се прикључио артизанима.
    © Фото : Спутњику уступио Милан Рунић
    Био је средњошколац када су мађарске окупационе снаге ушле у Нови Сад, са мајком је отишао у Крушевац где се прикључио артизанима.

    Био је средњошколац када су мађарске окупационе снаге ушле у Нови Сад. Упали су у двориште његове куће, од смрти их је спасао отац који је говорио мађарски и био резервиста аустроугарске војске у Првом светском рату.

    Тада је седамнаестогодишњи Рунић напустио Нови Сад и са мајком отишао у Крушевац. Партизани су током једне акције убили више десетина немачких војника. У одмазди, Немци су насумично хапсили, одводили на стрељање. Гимназијалац Рунић је побегао на село и прикључио се партизанском покрету.

    У Црвену армију због руског

    Негде код Зајечара срео се са јединицама Црвене армије. Био је добар ђак и знао је руски, тетке су биле удате за Беле Русе, то је пресудило да им се придружи.

    „Главни ме је питао да ли знам тригонометрију, тад сам био седми разред гимназије, рекох знам, како да не знам. Каже, нама требају тенкисти, то је била тенковска дивизија, каже, ти би могао да будеш нишанџија тенка Т34. Обучили су ме за то у пролазу, за један сат“, каже Рунић.

    Када су га Совјети као партизана позвали у тенковску бригаду, Рунић је имао 17 година, пресудно је било знање руског језика и тригонометрије.
    © Фото : Спутњику уступио Милан Рунић
    Када су га Совјети као партизана позвали у тенковску бригаду, Рунић је имао 17 година, пресудно је било знање руског језика и тригонометрије.

    Прва битка у којој је учествовао десила се између Чачка и Краљева, Немци су покушали да Русима пресеку фронт. Одлично се сналазио у тенку. Возач је, каже, био Узбекистанац, командир тенка који је погинуо на Авали, а он преузео команду, био је Рус. У посади је било и Киргистанаца, ускоро је добио и официрски чин, као командир тенка.

    Рус ми је спасио живот

    Сећања једног од ретких живих сведока Другог светског рата још су свежа. Посебно она најлепша, сећања на руске војнике.

    „Никада са људима нисам имао однос какав сам имао са Русима. Била је у логистици нека Серженци Наташа, свака је јединица имала логистику, ако погоде тенк, они га вуку на поправку. Та Наташа је тражила од команданта батаљона да ја будем на ручку у официрској мензи. А мене је било срамота од Руса. Био сам једно два пута, а нисам више ни могао. Ишло се из битке у битку, нисам имао времена да се бавим нечим другим“, присећа се совјетски тенкиста из Новог Сада.

    Никада са људима нисам имао однос какав сам имао са Русима, један ми је и живот спасао.
    © Фото : Спутњику уступио Милан Рунић
    "Никада са људима нисам имао однос какав сам имао са Русима, један ми је и живот спасао".

    Он додаје да је однос са Русима и њихов међусобни био много бољи него међу људима у нашим јединицама, а он је са партизанима био два месеца, али их је и успут сретао. Један Рус му је и живот спасао, током борби за ослобођење Београда.

    „Ја сам изашао из тенка, а један Немац је пуцао са другог спрата пушкомитраљезом. Он се бацио, легао на мене да ме не погоди. Он је био водник, са другог тенка. Питао ме ко сам, ко ми је мати, коме да каже да сам погинуо, мислио је да сам погођен“, прича нам Рунић.

    Преко Старог савског моста одмах после Зарића

    Наш саговорник је директно учествовао и у једном од најважнијих делова операције ослобођења главног града, у акцији спасавања Старог савског моста.

    „То је био једнини мост којим смо могли преко Саве. Мој тенк је био први, испред нас су били минери. Тај човек Зарић помогао је да се мост разминира, дошао је чамцем. Ја сам с њим мало разговарао, док нисмо прешли преко.“

    Милан Рунић непосредно после борби за ослобођење Београда.
    © Фото : Спутњику уступио Милан Рунић
    Милан Рунић непосредно после борби за ослобођење Београда.
    Да су Совјети тада отишли на Косово, било би другачије

    У другом делу своје „Књиге сећања“ која ускоро излази из штампе, наш саговорник се посебно бави Косовом и Метохијом, јер, како каже, данашњи догађаји у јужној српској покрајини везани су управо за оно што се дешавало на крају Другог светског рата.

    „Требало је да идемо на Косово, та моја јединица, али је Тито то забранио, о томе сам писао у књизи. Мени је управо мој старији поручник рекао, Рунићу, не можемо на Косово. Ми нисмо смели да уђемо ни у Хрватску. Наредио је, пошто су то тражили они који су били на Сремском фронту, да са тенковима пробијемо фронт, да то урадим ја, са три тенка, али да се вратим назад.“

    Демобилисан је из јединице Совјетске армије 1946, прешао је, како каже, у нашу. После тога је био на Косову. Каже да је и тада био сведок догађаја који су утицали на данашње стање на југу зеље, о којима се и даље мало говори.

    Наређујем особито строго понашање према српском народу, који је у више наврата показао непослух и оданост монархији, коју ми желимо искоренити, Титово наређење из Рунићеве Књиге сећања.
    © Фото : Спутњику уступио Милан Рунић
    "Наређујем особито строго понашање према српском народу", Титово наређење из Рунићеве "Књиге сећања".

    „Тамо су се побунили Шиптари, требало је да иду на Сремски фронт. Недовољно се говори о томе да су се они масовно придружили Италијанима и Немцима.“

    Преживео и Голи оток

    Због својих политичких ставова завршио је на Голом отоку. После неколико месеци малтретирања, један војвођански официр Удбе обавестио га је да ће бити премештен изнад Новог Виндолског, где су се рушила стабла за потребе пилане. Тај рад га је спасио.

    По повратку 1951. трпео је последице етикете голооточанина, посветио се науци, годинама касније добио је и заслужено место декана.

    Судском рехабилитацијом држава је донекле поправила штету нанесену угледу. Међутим, Русија памти своје хероје, Милана Рунића одликовала је чак пет пута. Прву медаљу ветерана добио је 20. марта 1995, када је амбасада Руске Федерације обележила 50 година победе у Великом отаџбинском рату.

    Русија памти своје хероје, Милана Рунића одликовала је чак пет пута.
    © Фото : Спутњику уступио Милан Рунић
    Русија памти своје хероје, Милана Рунића одликовала је чак пет пута.

    Жали што након рата никада више није срео другове из Русије и бивших совјетских република са којима се борио за живот у слободи.

    „Најблискији сам био са једним старијим поручником, дао му је адресу у Москви, да га потражим. То сам и урадио 1969. године, водио сам студенте у Русију, али било је касно, ратни друг из Москве умро је годину дана раније, ипак, видео сам се са његовом ћерком“, каже на крају разговора за Спутњик једини Србин тенкиста, припадник Совјетске армије.

    Саговорник Спутњика на једној од свечаности у Министарству одбране.
    © Фото : Војска Србије
    Саговорник Спутњика на једној од свечаности у Министарству одбране.
    Тема:
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (81)
    Тагови:
    Русија, Руси, Тито, Косово и Метохија, ослобођење, тенк, Србин, совјетска армија, Други светски рат
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога