Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    16718
    Пратите нас

    Професор др Даница Грујичић, неурохирург и директор Института за онкологију и радиологију у Клиничког центра Србије, изнела је важна предвиђања о томе шта нас још чека у борби против корона вируса, али и против малигних обољења. Она је испричала и како се изборила са короном и шта је најважније ако се оболи од ове болести.

    "Када сам се заразила одмах сам посумњала да је ковид у питању, да није обична прехлада. Имала сам једну сахрану, тетка ми је умрла и онда се на малом кругу, нашло јако пуно људи, преко 200 људи. Јесте то било на отвореном, јесте да смо ми носили маске, али џаба. Ви скинете маску у неком тренутку да се са неким поздравите, да се са неким рукујете итд. Та велика концентрација великог броја људи на малом простору, па чак и ако је на отвореном није добро. Ту заиста подржавам кризни штаб да ту мора да се води рачуна о тих 4 квадратна метра. Неко је био ко је носио у себи велики број клица. Можда нисам само ја заражена, ја сам неко ко је препознао о чему се ради, док се неко можда није ни јавио лекару па је прошао са лакшом клиничком сликом".

    Она сматра да је могуће да је мутација коју је добила таква да изазива обичну прехладу.

    "Антитела сам имала негативна, значи брзи тест је био негативан, што је за очекивати јер треба времена да се створе антитела, а ПЦР је стигао тек трећег дана. Сахрана је била у четвртак, ја сам у недељу поподне добила температуру, осетила да ме ломи. Дошла сам у понедељак, био је негативан тај тест, али морам да кажем да сам све време носила маску, и заиста оно што ми је драго не могу да повежем ни једну појаву короне са мном".

    Професорка наводи да је трећег дана одмах све своје физичке активности свела на минимум.

    "Ја сам неко ко иначе оде на пети спрат пешке, јер не могу да чекам лифт, немам стрпљења, Бога ми, сам чекала лифт за први спрат. И морам да кажем да ми је требало пет недеља после изласка из карантина да дођем у онај ниво кондиције који сам имала пре болести. Значи постепено. Тачно сам осетила да не могу, плашила сам се само да ми не оде на срце, да не добијем миокардит. Мировала сам и пила два грама витамина Ц, Витамин Д, и морам признати пила сам диклофенак зато што он мени прија као анлгетик, и као нешто што обара темературу. Он ми је регулисао болове у мишићима који су ми били присутни два три дана. Пила сам два диклофенака дневно и после четири дана нисам имала више никакве тегобе".

    Докторка прецизира и шта је било од велике важности за опоравак.

    "Наставила сам да мирујем, јер мислим да је кључ у те две недеље. Бојим се да чак и они који се мало смире када добију температуру одмах ремну да се крећу чим се мало боље осете. Ја нисам. Испоштовала сам те две недеље, седела сам код куће, никога нисам примала, никуда нисам ишла и одмарала сам. Заиста сам лежала".

    Даница Грујичић наводи да треба да почнемо да учимо да живимо са короном.

    "Као што можете да видите оболелих од ковида је доста, а оно што мене храбри то је тај број на респиратору, који је око педесет, што значи да нема неког већег повећања броја најтежих болесника и то даје наду да полако стичемо имунитет. Да ли ћемо се ослободити короне икада, ја то у овом тренутку не знам. Мислим да је време да почнемо да учимо да живимо са короном, да је препознајемо на време, да радимо све оне превентивне ствари које нас саветују".

    Она сматра да не би било добро да се поново донесе одлука о увођењу полицијског часа.

    "Ограничење окупљања на не више од педесет људи и на отвореном простору, то је оно на чему треба инсистирати и наравно затварање свих клубова – па не мора да се седи по кафићима, може кафа да се попије и код куће. Међутим, пазите, хотели, људи који организују симпозијуме и тако даље, мислим да то мора да се одржава и даље – не зато што мислим да се нећемо усавршавати у смислу континуираних едукација, него зато што имате 11.000 људи у Србији који живе од тога. Према томе, ми морамо пружити шансу да људи зараде свој новац од кога ће да живе, али велика окупљања од 100,200,300 људи мислим да не".

    Професорка истиче да није добро опет забранити рад позоришта.

    "Свако ко поштује мере, а то су четири квадратна метра, или свако друго седиште пуно, да се носе маске, мислим да је то сасвим довољно да се спречи ширење инфекције. Ја увек апелујем, поготово када се обраћам младима, да су они су ти који сада морају да буду одговорни према свима нама. Значи, децо, дружите се, али немојте ни у студентским домовима, да буде вас двадесеторо у једној соби. Ако излазите у кафиће, гледајте да то буде у неко пристојно време и да буде на отвореном. Избегавајте окупљање".

     

     

    Говорећи о малигним обољењима Грујичићева истиче да Србија има стални пораст броја оболелих.

    "Ми имамо стални пораст броја оболелих од малигних болести и он има једну узлазну линију која се није променила ни смањила. Шта се смањило за онколошке болеснике? Ви имате пацијенте, који су хвала Богу излечени, имате пацијенте код којих није потврђена никаква малигна болест, али треба да се прате и они се прате једном, два пута годишње. Ми смо те прегледе смањили. Молили смо, поготово у првој фази, да ти пацијенти не долазе, у другој фази су кренули да долазе, сад у трећој фази смо опет морали да те пацијенте да замолимо да не долазе. Долазе нам само први прегледи где је сумњиво да постоји неки малигнитет или да постоји нешто што мора да се провери, да ли је малигно или бенигно, долазе они пацијенти који имају активно лечење, долазе пацијенти на конзилијуме, јер то такође подразумева некакво активно лечење, и активне контроле".

    Тагови:
    савети, коронавирус, Грујичић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога