Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 352
    Пратите нас

    Природњачки музеј у Београду неће бити угашен, тј. неће постати радна јединица Завода за заштиту природе Србије, већ ће задржати статус значајне националне установе културе, науке и просвете. То је установљено на данашњем састанку између руководства Музеја и представника Министарства културе и информисања, који тврде да је дошло до – неспоразума.

    У фокус јавности почетком ове недеље доспела је вест да би након 125 година од оснивања Природњачки музеј у Београду могао да изгуби статус значајне националне установе културе, науке и просвете и да постане радна јединица Завода за заштиту природе Србије, који је, иначе, основан на иницијативу Природњачког музеја 1948. године.

    Ништа од гашења Природњачког музеја

    Музејски саветник Природњачког музеја Борис Иванчевић рекао је за Спутњик да је руководству те установе на састанку у среду објашњено да „нема разлога за њихову бојазан и узнемиреност“, јер је дошло до „проблема у комуникацији и неспоразума“.

    „Речено нам је да Музеј остаје самостална институција, као и сви други музеји у Србији, да се премештање у други ресор неће реализовати и да остаје план да, према Закону о музејима, који је прошао јавну расправу, Музеј буде виђен као матични музеј за природњачке збирке у свим другим музејима у Србији“, предочава Иванчевић.

    Из Музеја наводе да су до данашњег састанка с представницима Министарства културе имали само још један сусрет на тему судбине те установе с њима, 25. јануара ове године, када им је саопштено да ће Музеј бити припојен ресору заштите животне средине, с чиме они нису били сагласни.

    „Након тога више нисмо могли да добијемо званичне информације. С обзиром на то да одговор нисмо добили раније, захвални смо што смо данас добили недвосмислени одговор. Од те идеје се одустало и сада Природњачки музеј може да настави онако како и треба“, истиче Иванчевић.

    Природњачки музеј у Београду
    Из Министарства културе су рекли да је дошло до неспоразума

    Како су саопштили из Министарства културе, Нацрт закона о музејској делатности, који ће се ускоро наћи пред Скупштином Србије, дефинисао је, између осталог, и статус Природњачког музеја и „потпуно је јасно да ће та републичка установа културе и након усвајања овог закона наставити да ради у оваквом статусу“.

    Први кораци ка новој згради – ове године

    И након свих година свог постојања и значаја који са собом носи, Природњачки музеј се и даље налази у привременом смештају, некадашњој згради Прве женске гимназије у Његошевој 51, и нема одговајући изложбени простор.

    „Ово министарство ће покушати да средствима које је издвојило помогне Музеју да направи прелиминарне кораке у смислу дефинисања пројектног решења за нову зграду, с обзиром на то да Музеј већ дуги низ година то покушава. Урбанистичким планом за уређење парка између хотела „Југославија“ и Ушћа предвиђена је локација за изградњу нове зграде Природњачког музеја у том парку. Неки кораци ка реализацији те идеје ће ове године бити учињени“, напомиње Иванчевић.

    Испред Природњачког музеја данас је одржан скуп у знак протеста против гашења те установе.

    Неизмеран значај Музеја

    По богатству и разноврсности изложбених примерака, оствареним резултатима у области музеологије и науке, Природњачки музеј у Београду је један од најзначајнијих у југоисточној Европи.

    У привременом простору се чува 120 збирки са око два милиона примерака (међу којима су и они који се више не могу наћи на теренима Србије), који документују природу Србије, али и суседних балканских подручја и приказују њихов развој, од древних времена до данас.

    Слепи мишеви у Природњачком музеју
    © Tanjug / TARA RADOVANOVIC
    Слепи мишеви у Природњачком музеју

    Добитник је награде „Михаило Валтровић“ за Музеј године 2012. За 120. годишњицу постојања, одликован је Сретењским орденом другог степена за нарочите заслуге у области науке, културе и музеологије. Једна је од најстаријих српских националних установа. Основан је 1895. године, када је носио име „Јестаственички музеј српске земље“.

    Утемељивачем Музеја сматра се Јосиф Панчић, први председник Српске краљевске академије и професор Велике школе, који је детаљно истражио флору тадашње Србије и открио и описао око 50 и данас валидних, за науку нових врста.

    Прва изложба музеја отворена је 1904. године у Београду у присуству Краља Петра I и званичника, а прво гостовање природњачких експоната у иностранству било је исте године на Светској изложби у Паризу. Први управник Музеја био је академик Петар Павловић, геолог и предавач у Великој школи.

    Погледајте још:

    Тагови:
    Министарство културе и информисања, Београд, Природњачки музеј
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога