Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    1670
    Пратите нас

    У центру Београда данас је отворена Спомен-соба страдалим Србима у рату у Хрватској од 1991. до 1995 године, а према подацима Комисије за нестала лица Владе Србије око 1.600 особа се и после 30 година воде као нестале.

    Отварању су присуствовали министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић Тепавчевић и председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић који су сагласни у оцени да та соба испуњена емоцијама бола и патње, још једном подсећа на сва страдања и егзодус који су Срби протерани са својих огњишта доживели од ''91. до ''95.

    Кисић Тепавчевић је обраћајући се породицама Удружења "Суза" навела да се осим бола и патње које се осећају у спомен соби осећа и њихова храброст и истрајност да истрају у борби док и последња особа која се води као нестала не буде пронађена.

    Удружење породица погинулих и несталих Суза
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Удружење породица погинулих и несталих "Суза"

    "Прошло је више од 30 година од првих страдања и несталих лица на простору бивше Југославије и нажалост многа питања остала су и даље нерешена", казала је Кисић Тепавчевић.

    Према њеним речима, у току је израда нацрта закона да се и правним актом регулише то, како је навела, изузетно важно питање за нашу земљу.

    "На зидовима можемо да видимо слике несталих особа, ово је тек једна десетина фотографија, проблем јесте огроман, али држава је уз вас", поручила је Кисић Тепавчевић.

    Министарка је истакла да то колико је значајно то питање говори и чињеница да је председник Србије Александар Вучић својим ауторитетом директно подржао захтев Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије и директно подржао израду нацрта закона који се очекује у наредном периоду.

    Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, госпођа Дарија Кисић Тепавчевић
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, госпођа Дарија Кисић Тепавчевић

    Председник Комисије Вељко Одаловић казао је да се према подацима које поседује 396 наших држављана - настрадалих војника и даље воде као нестали, као и 593 особе чији су нестанак пријавиле породице које су избегле и уточиште нашле у Србији и 684 особе са оперативне листе које су страдале у разним колонама, чија судбина није позната, а нису у званичној евиденцији.

    "То говори о обиму и тежини злочина и страдања", казао је Одаловић и истакао да Комисија Владе Србије своје обавезе, које Хрватска злоупотребљава у својим изјавама политизујући их, редовно извршава.

    Када је у питању српска страна, Одаловић каже да у овом тренутку имају захтеве усмерене ка Хрватској и да и даље инсистирају да се заврше ископавања на познатим гробним местима, којих је 36, као и да се разреши судбина и да одговор на питање чија су тела у мртвачницама у Загребу, Осијеку, Ријеци, где се налази 878 тела.

    У центру Београда данас jе отворена Спомен соба страдалим Србима у рату у Хрватскоj од 1991. до 1995 године,
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    У центру Београда данас jе отворена Спомен соба страдалим Србима у рату у Хрватскоj од 1991. до 1995 године,

    Додаје да су сигурни да је половина њих у мртвачницама извесно са локација где су ексхумирани Срби, а који нису идентификовани.

    Такође, Комисија инсистира и да се да одговор шта је са судбином војника који су страдали у Бјеловарској касарни, шта је са онима који су били у злогласном логору - мучилишту ''Лори'', који нису пронађени, чија судбина није позната.

    "Више од годину и по дана је прошло од последње ексхумације која је рађена у Хрватској, уважавамо да је био земљотрес, последице које су настале, али предуго је то да би породице могле да чекају и да не знају шта је са њиховим најмилијима, за које сам сигуран да могу бити идентификовани", казао је Одаловић.

    Отварање Спомен-собе о страдању Срба у рату у Хрватској (1991-1995)
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Отварање Спомен-собе о страдању Срба у рату у Хрватској (1991-1995)

    Говорећи о фотографијама које су постављене на зид спомен собе, Одаловић је указао да су то страдалници.

    "О њима причамо, они су нажалост сви вероватно мртви, али што породицама припада је да пронађемо посмртне остатке, да им предамо, да их сахране и да нађу свој мир и да инсистирамо да они који су злочини починили буду они који ће бити процесуирани", казао је Одаловић.

    Драгана Ђукић из Удружења породица погинулих и несталих "Суза" навела је да је данас отворена спомен соба скромна, али да у ствари представља једну од иницијатива да се у будућности отвори озбиљан меморијал.

    "Проблем већ предуго траје, преостали чланови породица умиру, сведоци умиру, врло је важно да се забележе чињенице док имамо живих сведока", казала је Ђукић и поручила да ако је неко себи дао за право да настардалима узме животе, наше је да памтимо.

    Тагови:
    Хрватска, жртве, спомен соба, Београд
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога