Ова информација из Брисела стиже и пре него што је нова поставка дипломата Европске уније засела у своје фотеље у новом мандату и заправо, својеврстан је сигнал Кијеву и политичарима и пословодству „Нафтогаса“ да не могу више рачунати на то да ће их ЕУ довека подржавати у настојањима да натерају „Гаспром” да им гас продаје по нижим ценама, плаћајући све скупље таксе за транзит овог енергента кроз украјинске гасоводе до европских потрошача.
Руска понуда Украјини
Препорука Европске комисије Украјини да директно купује гас из Русије (око 15 милијарди кубних метара годишње) и да тако смањи своје трошкове, послата је након што је украјински министар енергетике Алексеј Оржељ рекао да је понуда Русије да продужи актуелни или закључи нови једногодишњи уговор о транзиту гаса преко Украјине неприхватљива. „Гаспром“ је 18. новембра саопштио да је упућено званично писмо Украјини са предлогом да се тренутни споразум продужи или да се потпише нови једногодишњи. А као предуслов за споразум наведен је услов — да се одбаце правне тужбе и контратужбе Русије и Украјине.
Тај уговор, да подсетимо, престаје да важи од 1. јануара 2020. године. Уз лобирање САД, Пољске и неких политичара земаља-чланица ЕУ, Украјина је успела да одложи завршетак изградње гасовода „Северни ток 2“, а у Бриселу су по хитном поступку усвојени и неки нови енергетски прописи, који, између осталог, треба да онемогуће транзит већих количина руског гаса кроз немачки гасовод „Опал“ (Европски суд правде је по тужби Пољске средином септембра одлучио да „Гаспрому“ ускрати могућност да се пуним капацитетом од 35 милијарди кубних метара гаса гасоводом „Опал“ испоручује гас из „Северног тока 1“ централноевропским потрошачима).
ВИДЕО
Уз то, из Украјине су крајем лета и почетком јесени стизале изјаве о све већим износима (мерено милијардама долара) које ће „Гаспром“ морати да плати „Нафтогасу“ на име монополског понашања, нетранспортованих количина кроз украјински гасоводни систем... Руси су узвраћали жалбама, очигледно не намеравајући да плате.
Нема зиме за Европу
Изузетно топли октобар и новембар свакако су, уз скоро до врха пуна гасна складишта у западноевропским земљама (у којима Руси имају поприличан закуп капацитета или су сувласници) ишли на руку „Гаспрому“, који је недавно добио и пристанак Данске да траса „Северног тока 2“ прође њиховим територијалним водама, да не попуштају украјинским захтевима. Мале су шансе да се Европа ове зиме смрзава, као што је то било у време гасних криза 2006. и 2009. године.
Зато што тада, да подсетимо, није био изграђен гасовод „Северни ток 1“, као ни „Турски ток“, чије пуњење гасом је започето. И мада за овај гас од Турске још није завршена балканска траса, што је, иначе, било најављивано за крај 2019. године, Бугари су себи покушали да нађу решење (да им се не понови смрзавање као у време гасних украјинских криза), па су направили двосмерни гасовод којим сада преко Украјине, Румуније и Бугарске руски гас иде у Турску, тако да ће за своје потребе моћи из Турске да добијају одређене количине гаса.
Иначе, Софија је из Москве почетком ове године добила званично обавештење да им после 31. децембра 2019. године неће више бити испоручиван гас преко Украјине. То је, сигурно, био један од аргумената који је бугарске власти нагнао да не понове епизоду са „Јужним током“ и да почну градњу гасовода од Турске до Србије.
Пролетос су неки бугарски званичници тврдили чак и то да ће овом гасном везом и кроз постојеће гасоводне системе у овој земљи, уз одређене интервенције, успети нешто гаса из Турске да допреме и у Србију — без обзира што неће завршити директни гасовод од турске до српске границе.
Чак су и Мађари, који су најдуже отезали са стартом градње цевовода који ће их повезати на „Турски ток“, ових дана расписали тендер за закуп капацитета тог будућег гасовода, који ће, како су саопштили, завршити до наредног лета.
Потребе за гасом све веће
Наравно, тешко да би ико могао са сигурношћу да тврди хоће ли наредних месеци уопште бити проблема са снабдевањем европских потрошача гасом ако Украјина остане доследна да не прихвати руске понуде. Међутим, сигурно је да зиму 2019/2020. године европски званичници чекају с мање бриге. Отуд и савет упозорења Украјини да се више не јуначе у овом гасном рату.
Европа, очигледно, није спремна да овој земљи, која је у економској кризи, финансијски помаже да посредницима руски гас плаћа 20, 30 или више процената од цене по којој ће им га Русија продати. А тешко је поверовати да ће им из САД, осим савета да се окану руског гаса, стићи неке повољне испоруке ЛНГ гаса.
Европа, такође, ако већ није, треба да постане свесна чињенице да је у међувремену, поред градње и планирања нових цевовода којим ће гас до европских потрошача стизати и на северу и на југу контигента, „Гаспром“ озбиљно порадио и на тражењу нових купаца. Тако се десило да ће и пре него што проради гасовод „Снага Сибира“ до Кине у ову земљу ова компанија испоручити прве железничке композиције са ЛНГ гасом (18 танкова с утечњеним гасом управо су кренули, а друмски транспорт цистерни кренуо је још у августу). Реч је о припреми за извоз из гасних постројења за обраду гаса Амур, који се тренутно гради.
А Кини и другим азијским потрошачима, са којима „Гаспром“, такође, сарађује, требаће све више гаса. Требаће и Европи.
Потражња за природним гасом требало би да порасте за трећину до 2040. године, према сценарију који укључује постојеће енергетске политике и циљеве, саопштила је Међународна агенција за енергетику (ИЕА). Европа то треба да има у виду ако заиста жели да угаси термоелектране на угаљ и нуклеарке. Такозвана „зелена“ енергија неће моћи да „покрије“ тај раст. Процене су да ће поред постојећих гасовода, па чак и изградње „Северног тока 3“ и још две цеви „Турског тока“, Европи требати убудуће и транзит руског гаса преко Украјине.
Зато је на властима у Кијеву да почну да играју у свом интересу, јер су им други већ показали да и сами то чине.
