Идеја о „грађанској Босни“ није нова. Зато ни писмо Стјепана Месића Бајдену „не одише ексклузивитетом“. Иначе, Месићева „Платформа за БиХ“ је из 2014. године. Са предавања у Мостару. О „Дејтону 2“ писано је и пре тога.
Пре тачно три деценије појавила се идеја о веома амбициозном пројекту — изградњи пословног центра Москва сити, који су Руси касније назвали „московским Менхетном“. У изградњи су учествовали и српски грађевинари, али у новој епизоди „Моје Русије“ сазнаћете и шта повезује „московски Менхeтн“ и једног српског краља.
Некадашњи председник Хрватске Стјепан Месић писао је америчком председнику Џозефу Бајдену и понудио решење за Босну и Херцеговину. Месић сматра да то може бити и дејтонска и грађанска држава, јер се та два концепта не искључују, већ се допуњују.
Док је свет био заузет припремом за какав-такав дочек Нове године, уз наду да неће бити гора од старе, и док је са узбуђењем или страхом посматрао превирања у Америци, одржан је виртуелни састанак који би могао да има реалне и подједнако крупне последице. Европска унија и Кина су, упркос противљењу САД, 30. децембра склопиле инвестициони споразум.
Јануарски „струјни дефект“ — пад напона у европском електроенергетском систему, који је, да нису ефикасно и на прави начин реаговали диспечери, цео континент могао да остави у мраку само је једна од догађаја који су по питању електричне енергије били вест дана.
Мило Ђукановић је изабрао да „отвори фронт“ и више се не може вратити назад. Изабрао је да трчи, до коначног пораза.
Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је да потпише низ предлога закона које је црногорски парламент усвојио крајем децембра, укључујући и Закон о изменама и допунама Закона о слободи вероисповести. Шта стоји иза овог његовог потеза и да ли ће га поновити и након што се Скупштина 20. јануара поново буде изјашњавала о овом закону?
Требало је да то буде демонстрација моћи и чврсте воље да се не призна резултат покрадених избора. Али скуп присталица Доналда Трампа прошле среде, завршен упадом у зграду Капитола као у замку, претворио се у катализатор за убрзавање његовог пада. И повод за почетак чистке која ће, на један или на други начин, Америку морати да промени заувек.
Већ више од 20 година ниједан проблем у свету се не може решити без учешћа тројице најпопуларнијих руских, али и светских политичара. Путин, Лавров, Шојгу — несаломљива тријада Русије.
Док су „Твитер“, „Фејсбук“ и „Амазон“ ућуткивали америчког председника Доналда Трампа због нереда у Вашингтону, суд у Лондону одлучио је да оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж има да остане у затвору иако је претходно одбио захтев Вашингтона за његово изручење. У самозваним престоницама људских права и слобода забрањена је слобода неодобреног говора.
На територији војно-патриотског парка „Патриот“, недалеко од Москве, прошле године је отворен јединствен у свету меморијално-историјски комплекс у оквиру кога се налази Главни храм Оружаних снага Русије и музеји „Пут сећања“ и „Поље победе“.
Победа једноумних „Југословена“ у културном рату у Србији значила би крај српске културе, сматра социолог Слободан Антонић, аутор књиге „Демонтажа културе“.
До 8. марта важи одлука Владе да нећемо имати војне вежбе, а потом очекујем да се одржавају у складу са епидемиолошким мерама, јер не желимо да ризикујемо здравље војника. Ипак, мислим да ће се стећи услови да од марта или априла почнемо са одржавањем војних вежби са другим војскама, каже ексклузивно за Спутњик министар одбране Небојша Стефановић.
Гост Марине Рајевић Савић у емисији „Док анђели спавају“ био је митрополит загребачко-љубљански Порфирије.
„Очигледно је да је постојао један део људи који су злоупотребили своја овлашћења и своје функције. Важно је да они буду откривени, да се све те чињенице открију и да држава стави тачку на овај случај и покаже да је јача од било кога.“
Из мноштва сасвим оправданих разлога, годину за нама већина би вероватно желела да прецрта и заборави. Али 2020. неће нам дозволити да је заборавимо након што смо је прецртали. Зато што ће догађаји који су је обележили наставити да обележавају и годину пред нама, на неизвесном кретању према „ери глобалне хармоније или новом мрачном добу“.
„Овако почиње комунизам!“ Завапио је Доналд Трамп. Бејаше то реакција на непрестано санкционисање његових порука о изборној крађи на друштвеним мрежама.
Економске последице пандемије, покушај да се дијалог Београда и Приштине врати у колосек, ривалство великих сила, али и долазак новог високог представника кључни су изазови који Западни Балкан очекују у следећој години. За аналитичара из Вашингтона Обрада Кесића смена Валентина Инцка можда је и важнија од доласка нове администрације у САД.
Да нам је неко причао пре годину дана да ћемо овај преглед почети са нечим што лапидарно можемо да назовемо „геополитика вакцинације“ не бисмо му веровали, каже Миша Ђурковић, директор Института за европске студије у емисији „Од четвртка до четвртка“.
Када je недавно одврнут вентил гасовода „Турски ток“, који ће снабдевати Турску руским гасом, мало ко је веровао да ће се он наставити преко Бугарске до Србије и даље. Па ипак, данас кроз „Балкански ток“ теку прве количине гаса. Да ли су се Руси, Бугари и Срби прилагодили европским правилима, или је ЕУ мало зажмурила, сада више и није важно.