Кулеба је ову ситуацију упоредио са ставом неких држава о уласку балтичких република у СССР-у.
„Низ западних земаља није признао окупацију и накнадну анексију Естоније, Летоније и Литваније 1940. године. Чак и након Другог светског рата они је нису признавали. Испоставило се да су СССР генерално признавали, а учешће три републике у Савезу не“, написао је Кулеба.
Украјински амбасадор се пожалио да присталице таквог приступа не желе да се „активно супротставе окупацији“ и да се сете „анексије“ само на њену годишњицу.
„Због тога Украјина на свим нивоима, од председника до амбасадора, стално подстиче наше партнере са предлозима да делују“, закључио је дипломата.
Крим је постао део Русије у марту 2014. након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом.
