Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Откривена тајна коврџаве косе: Како настаје и чему служи

CC0 / Unsplash / Девојка са коврџавом косом
Девојка са коврџавом косом - Sputnik Србија
Пратите нас
Научним студијама откривена је тајна коврџаве косе. Научници су дали одговоре шта је узрок коврџавости и чему она служи.

Истраживања су показала да постоје две теорије о томе шта изазива коврџавост косе, пише „Лајвсајенс“.

Ћелавост - Sputnik Србија
Крај мука за ћелаве, стиже коса из лабораторије

У студији објављеној у Журналу експерименталне биологије, изнета је теорија да је коврџавост изазвана различитим бројем ћелија на спољној и унутрашњој страни длаке, односно коврџе.

Према тој теорији, на спољној страни коврџе ћелије се брже размножавају и више их има, а на унутрашњој мање, па се зато фоликул длаке закривљује, што ствара коврџу.

Према другој теорији, постоји разлика у дужини ћелија на спољној и унутрашњој страни фоликула, која се због тога такође закривљује.

Према налазима научника, коврџавост има улогу у бољем загревању сисара, а комбинација коврџаве и праве длаке најбоља је заштита од хладноће.

„Права длака штрчи како би направила простор у близини коже, док га коврџава попуњава и задржава ваздух како би сачувала топлоту“, казао је Двејн Харланд, научник са Новог Зеланда који је водио студију.

Према његовим речима, таква улога коврџавости доказана је код сисара као што су мерино овце, међутим, истраживање није разматрало да ли исто важи и за људе.

Лабораторија - Sputnik Србија
Руски научници одредили IQ преко косе

„Не може се са сигурношћу тврдити да се коврџавост код људи развила због загревања. Наша способност да своје недостатке надоместимо технологијом је посебно утицајна, па с обзиром да носимо капе против хладноће, тешко је закључити да ли се коса код људи коврџа како би нам и она пружила заштиту против ниских температура“, рекао је Харланд.

Међутим, како додаје Харланд, и наша коса се еволуцијом развијала на сличан начин као и код других сисара кроз историју.

„Длака код сисара је праисконска, вероватно се развила пре појаве диносауруса“, наводи он.

Његове тврдње потврђују и друге студије, којима је доказано да је далеки предак сисара, познат као терапсида, имао крзно.

Прочитајте још:

 

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала