Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Јаз између богатих и сиромашних стар је 6.500 година

© AP Photo / Martin MeissnerПраисторијски неандерталци у музеју у Немачкој
Праисторијски неандерталци у музеју у Немачкој - Sputnik Србија
Пратите нас
Научници са шведског универзитета у Умеи у ископинама древног гробља у Ослонкију у Пољској пронашли су доказе да је имовински јаз међу људима постојао и пре шест и по хиљада година.

Тада су се већ, бар на простору данашње северне Пољске, богати хранили знатно боље него сиромашни, закључује се у студији коју су на темељу истраживања ископина написали научници с тог шведског универзитета.

На том су гробљу у Пољској, које је старо 6.600 година пронашли покојнике с бакреним огрлицама, привесцима и другим накитом. Међутим, то још није био довољан доказ да је имовински јаз међу тим људима постојао и када су они били живи. Јер, могло се, напросто радити о даривању покојника "на путу у други свет".

Могуће је и да се радило о цењеним члановима заједнице које су онда богато наградили након смрти, али ни то не мора назначавати да су и за живота били битно богатији од других. Доказе тврдње о јазу између богатијих и сиромашнијих требало је пронаћи негде другде. А то је било тло у које су покојници покопани, јер у њему би се након распадања морали задржати одређени елементи који би упућивали на то како су живели.

„У почетку смо тражили остатке хране коју су јели како бисмо боље разумели и њихове могућности у узгоју хране“, рекла је Челси Бад, главна научница те студије.

Међутим, истраживање тла показало је да су они који су на онај свет испраћени богато заиста и били богатији, односно, богатије живели него као сви остали. На пример, анализа изотопа у тлу у којем су лежали показала је како су врло вероватно имали приступ говедима узгајаним на оближњим великим пашњацима.

Такође, како се већ и у то време земља често наслеђивала, сасвим је могуће да се имовински јаз с генерацијама повећавао. Прилично је сигурно, тврди се у тој студији, како су те најбогатије касте чији чланови леже на гробљу, потомци првих људи који су населили простор некадашњега града Ослонкија и они су заузели најбољу земљу.

„Открили смо неке од најранијих доказа директне повезаности друштвеног статуса и исхране током дужег времена у праисторијској Европи. Сведочимо појави друштвене и економске неједнакости у раним праисторијским заједницама, оних који имају и оних који немају, у знатно ранијем периоду него што смо до сада мислили“, навела је Бадова.

Добра земља и њено квалитетније обрађивање вероватно су довели и до бољих прилика за трговину па тако и доласка до већег материјалног богатства. Да је заиста и било тако, сведочи управо бакар пронађен у гробовима који је морао доћи негде с простора јужног дела средње Европе.

Место Ослонки трајало је релативно кратак временски период, око 200 година и тада је напуштено као и многе друге заједнице које су постојале у том региону. Могуће је да је свему био разлог неки конфликт чему сведоче и пронађени остаци зида и ископина. Ослонки и данас функционише као мање насеље, а и даље је предмет археолошких и антрополошких истраживања јер је утврђено да су ту живели неки од најранијих земљорадника тог дела Европе.

У околини тог места удаљеног око 120 километара од Варшаве истраживања су почела још 1976. године. Претпоставља се да су први земљорадници на то подручје стигли из региона јужно од Карпата и да су се прилично брзо привикли на другачије тло које су пронашли, између осталог, и у Ослонкију и осталим насељима тог краја, преноси „Вечерњи“.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала