Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Бадњак: Значај и обичаји код православних Срба

© Tanjug / Немања ЈовановићПаљење бадњака испред Храма светог Саве у Београду.
Паљење бадњака испред Храма светог Саве у Београду. - Sputnik Србија
Пратите нас
Код православних Срба дрвена облица која се обредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече назива се бадњак. Дрво за бадњак које породице уносе у дом је најчешће млад цер који се ритуално сече у рано јутро Бадњег дана. Сечење, припрема, уношење и слагање изводи се кроз већи број сложених обреда, који се разликују у зависности од дела земље.

Према бадњаку се православни верници у Србији односе као према божанству - приносе му жртве у виду жита, вина и меда и поздрављају га. Бадњак се ритуалима не везује само за Бадњи дан, већ он понегде гори и на дан Божића, када положајник удара по њему жарачем или граном, призивајући тако срећу и напредак породице – да буду једнаки као варнице.

Паљење бадњака обавља се у знак сећања на ватру коју су витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христ не би ли на тај начин загрејали новорођенче и његову мајку.

У данашње време, када верници најчешће немају могућност да у кући запале ватру, бадњак се углавном користи за украшавање дома на Бадњи дан.

Ложење бадњака

Понегде се верује и да је наложен бадњак симбол крста на коме је Исус разапет, а топлина ватре симболизује спасење људског рода до ког долази захваљујући Христовој жртви.

Филолози, историчари религије објашњавају да је овај обичај наслеђе старе словенске вере, пренете у хришћанску еру Срба. Бадњак, по том тумачењу, представља божанство које умире спаљивањем, а потом васкрсава, а којем се молимо и пружамо жртву да бисмо заузврат добили плодна поља, здравље и срећу. Ватра симболизује светлост Сунца, које пружа живот и требало би да буде благонаклоно према верницима и у наредној години.

Дрвеће из рода храстова, које се најчешће бира за бадњак, у старословенској религији је било једно од најобожаванијих, повезано с Перуном, богом муње и грома.

Обичај ложења бадњака се одвија на јавним местима однедавно иако многи верују да је реч о старој традицији, а рођен је међу војницима који су их ложили у касарнама. Штавише, у Краљевини Југославији је та традиција стандардизована као војна церемонија с бадњаком, а то је све трајало до избијања Другог светског рата, пише Национална географија.

Последњих деценија, бадњак има значајну улогу у обележавању Божића и Бадњег дана када је реч о прослављању у организацији Српске православне цркве и локалних заједница. На Бадњи дан верници свечано секу и носе бадњак до храма, у чијој се порти обавља он слаже, што је праћено благосиљањем свештеника. На крају ове свечаности, верници окупљени око ватре посматрају ватру бадњака...

Прочитајте и:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала