Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Атмосфера у Београду уочи 6. априла: Спрема се бомбардовање, а кафане пуне (видео)

© Фото : Саша РакезићЗограф
Зограф - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2021
Пратите нас
Уочи шестог априла у Београду је атмосфера била опуштена а кафане пуне. Јесте било извесно да ће се нешто десити када су почела замрачивања, али то није спречило наше људе да се скупљају по кафанама: то је наш начин борбе против стреса.

Овако је познати стрип цртач Саша Ракезић, познатији као Александар Зограф осетио и у стрипу представио српску престоницу уочи рата и у дану почетка шестоаприлског бомбардовања.

„Да могу да бирам, и ја бих радије био у друштву драгих људи него седео код куће и чекао да се нешто трагично деси“, каже за Спутњик Зограф.

Његови радови, изложени у Музеју Југославије, настали од новина, фотографија, дневника пронађених на бувљим пијацама уметничко су сведочанство о томе како је почетак Другог светског рата изгледао из угла „малог човека“.

Спрема се бомбардовање, а кафане пуне

Иако су теме стрипова Саше Ракезића разноврсне, његов стваралачки метод почива на истраживању. У том процесу, веома значајну улогу играју старе и одбачене фотографије, новине, разгледнице и други артефакти индивидуалне и колективне историје које Зограф најчешће проналази на бувљим пијацама. Себе је отуда позиционирао као „медијатора између јавности и сметлишта историје“ и представио нам историју из угла обичног човека.

„Највише волим да трагам по бувљим пијацама јер ми то даје могућност да се бавим фактима на другачији начин, да дођем до детаља који су занимљиви за једноставно разумевање историје, а нарочито драматичног периода као што је Други светски рат на нашим просторима“, истиче Зограф.

Међу занимљивим артефактима са бувље пијаце налази се и број листа „Политика“, објављен баш тог 6. априла 1941. и бележница једног тинејџера из Београда који су послужили Зографу као грађа за два стрипа изложена у Музеју Југославије. Огласи, биоскопски репертоар, дневнички списи Београђана показују да се априла ’41, упркос најави катастрофе, живот ипак одвијао својим током.

© Фото : Саша РакезићЗографови радови у Музеју Југославије представљају још једну интервенцију на изложби која обележава 75-годишњицу краја Другог светског рата, али и осамдесетогодишњицу шестоаприлског бомбардовања.
Атмосфера у Београду уочи 6. априла: Спрема се бомбардовање, а кафане пуне (видео) - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2021
Зографови радови у Музеју Југославије представљају још једну интервенцију на изложби која обележава 75-годишњицу краја Другог светског рата, али и осамдесетогодишњицу шестоаприлског бомбардовања.

Живот тинејџера тематизован у једном од стрипова на изложби представља како је рат изгледао из угла дечака. Према његовим записима који су допуњени цртежима и фотографијама, он је био оптерећен „клиначким“ проблемима, а бомбардовање и рат били су успутни изазови, који ће тек после неколико дана рата и бежања из града добити озбиљније размере.

„Тај се дечко одселио у село покрај Крагујевца, а после бомбардовања био је приморан да се врати у град и да нађе посао. Радио је као чувар на паркингу и то је био делић једне стварност коју нећете моћи да упознате у уџбеницима или историјским прегледима“ наглашава стрип уметник и додаје да се у уџбеницима обрађује кретање војске, кретање људства, али не и мали човек који покушава да преживи, спасе се.

© Фото : Саша РакезићБележница једног скаута
Атмосфера у Београду уочи 6. априла: Спрема се бомбардовање, а кафане пуне (видео) - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2021
Бележница једног скаута

Мала породична историја

Интервенцију на сталној поставци прати текст „Мала породична историја“ у којем аутор реконструише догађаје из живота чланова своје породице у контексту Другог светског рата. Трагајући за судбином бабе и деде, Ракезић је открио драматичне околности у којима су у Другом светском рату чланови његове породице живели.

„Моји баба и деда су током Другог светског били илегалци који су крили борце против фашизма и сакупљали храну за људе заробљене у нацистичким логорима“, наводи аутор који је овај сегмент изложбе представио у форми текста, а не стрипа, да би се представили сви детаљи са којима многи људи нису били упознати.

Народна библиотека била и ломача стрипова

У периоду између два рата, Југославија је имала завидну стрип сцену, која је ишла у корак са Европом. Бомбардовање Народне библиотеке априла 1941. године однело је у прах и целокупну часописну колекцију у којима су се налазили стрипови као и специјализована стрип издања. 

Рушевине Народне библиотеке на Косанчићевом венцу - Sputnik Србија, 1920, 05.04.2021
Ватра данима гутала столећа: Највећа ломача књига у Европи била је у — Београду /фото/

Ракезић каже да захваљујући интернету данас можемо да откријемо да су стрипови наших аутора били превођени широм света, од Мађарске, Аустрије, Данске, Шведске све до Бразила и Аргентине.

„Ми смо развили стрип културу коју смо морали да прекинемо и да кренемо све испочетка. То је можда судбина људи који живе овде – да изнова реконструишемо властиту историју и враћамо се на почетке“, закључује Зограф.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала