Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Вечерас у 21: Творац споменика деспота Стефана Лазаревића о Србији и КиМ, о Русији и Путину /видео/

© Sputnik / Александар МилачићАкадемик и вајар Светомир Арсић Басара
Академик и вајар Светомир Арсић Басара - Sputnik Србија, 1920, 18.04.2021
Пратите нас
Београд добија споменик деспоту Стефану Лазаревићу. Као да су вековима чекали један другог. Захваљујући творцу, чувеном српском вајару Светомиру Арсићу Басари, син кнеза Лазара ће се наћи међу Београђанима.

У сусрет свечаном отварању, које је заказано за 19. април, екипу Спутњика угостио је идејни творац споменика, академик Светомир Арсић Басара. Испричао нам како је скулптуру овог средњовековног српског владара и надареног песника, правио за себе и како она није била планирана за споменик.

„Деспот је сам себе извајао, ја сам само ослушкивао оно што ми говори“, открива Басара.

Познати уметник каже да је и даље опчињен деспотовом љубављу према отаџбини, његовом храброшћу и песничком надареношћу. Уверен да је достојанственост оно што је овог владара красило и за живота, Басара нам је поверио да се посебно потрудио да деспоту Стефану управо то обезбеди — ставом фигуре, њеном мирноћом, али и , како каже, њеном снагом супермена.

„Желео сам да скулптура одише, великим достојанством, миром и спокојством“, каже вајар.

Говорио је академик о својој великој љубави према Србији, посебно према Косову и Метохији, где је и рођен. Испричао је како му је отац напустио Америку и дошао да ратује за Србију, открио зашто није и сам отишао у САД, иако га је тамо чекао спреман атеље.

Присетио се и сусрета из деведесетих са Слободаном Милошевићем, времена када је уверен у братство и јединство вајао споменик Бору и Рамизу.

Велики уметник открио нам је и зашто воли Русију и Путина, због чега сматра да је руски дух најмоћнији, и како је — после руског историјског музеја — он као уметник стао на чврсте духовне ноге.

Басара је изненадио јавност 1984. када је на ретроспективној изложби у Београду у тадашњој Југославији, наслућујући страшне догађаје које ће уследити тек неколико година касније, показао свој снажни заокрет од апстрактне ихипермодерне уметности ка националној теми. 

Већ тада је било јасно да ће цео тај монументални циклус великих скулптура инспирисаних националном историјом, њеним јунацима и свецима остати његово једино уметниково и људско опредељење.

Цео интервју ћете моћи да погледате од 21 час, на нашем сајту и јутјуб каналу Спутњик Србија.

 

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала