„Уметност није неопходна, али свакако помаже људима да се носе са свим тешкоћама. Велика уметничка дела инспирисана су великом патњом. А велика уметност можда мотивише на мирније и позитивније сагледавање ствари на крају“, каже у разговору за Спутњик немачки редитељ Антон Роуз, уочи 53. Битефа.

Амбасадор Славенко Терзић имао је неуобичајено дуг мандат у Москви, који су обележили веома добри односи између Србије и Русије, а ти односи су и даље све бољи и бољи.

Обука припадника Војске Србије на систему С-400 у Русији, посета кинеске делегације на највишем нивоу у историји војних односа Београда и Пекинга, смена још једног америчког саветника за националну безбедност, оптужбе да Русија жели да Балкан постане нестабилан — теме су о којима смо причали с новим амбасадором Србије у Русији Мирославом Лазанским.

После пораза у четвртфиналу против Аргентине и пред меч са Американцима, али не за медаљу већ у доигравању за пласман од петог до осмог места, разговарали смо са Дејаном Милојевићем, бившим кошаркашким репрезентативцем, некадашњим тренером Николе Јокића и тренером „Мега Бемакса“.

У Београду је почело снимање филма „Хотел Београд“ у режији Константина Статског, који представља наставак популарних руских ТВ серија „Кухиња“ и „Хотел Елеон“. Главни актери филма (и серије од три епизоде) су наш глумац Милош Биковић и руска глумачка звезда Дијана Пожарска.

Александар Боцан-Харченко дошао је у Србију у тренутку када су односи између две земље не само добри, већ изузетно добри. Контакти на највишем нивоу чешћи су него икада, па се, просто, поставља питање — да ли је могуће још их унапређивати. Питамо руског амбасадора — који је задатак себи поставио долазећи у Србију.

После одличног старта „орлова“ у другом кругу Светског првенства у Кини, у недељу нас очекује утакмица са Шпанијом, која ће одлучити са ким ћемо играти у четвртфиналу. О нашој репрезентацији, чувеном четвртфиналу са САД и титули из Индијанаполиса разговарамо са освајачем европског и светског злата Миланом Гуровићем.

Убеђен сам да је већина људи шокирана такозваним обележавањем 80. годишњице од почетка Другог светског рата у Пољској. Ово што се десило у Варшави наставак је низа најгорих покушаја лоше интерпретације историје и жеље да се поново испише историја према политичким захтевима западних земаља данас, каже за Спутњик Александар Боцан-Харченко, амбасадор Руске Федерације, коментаришући недавни покушај да се свету представи потпуно лажна слика историје према којој су виновници најстрашнијег рата у свету — Стаљин и Хитлер, а победници — Америка и неколико европских држава. Херојска борба совјетског народа и огромне жртве које је СССР дао ослобађајући Европу од фашизма потпуно су заборављене, а Нирнбершког процеса као да није ни било, ни пресуде која је јасно одредила место земаља учесница у рату.

Осамдесет година после почетка Другог светског рата суочавамо се питањем потпуне ревизије историје. Злочинци и жртве заједно обележавају тај дан, занемарујући улогу Совјетског Савеза који је ослободио свет од фашизма. То је био и повод за разговор са Александром Боцан-Харченком. Међутим, не може се водити разговор са руским амбасадором, а да се не постави питање Косова и Метохије. Подршка Русије је неспорна, али су притисци са других страна све јачи. Америка је послала специјалног представника за решавање проблема Балкана, чиме су притисци постали још интензивнији. Александар Боцан-Харченка питали смо и да ли сматра да Србија, као мала земљама, може да им одоли.

Од средњег века до Тита Срби су наталожили бројне митске дилеме. Где је, на пример, сахрањен деспот Стефан, где су главе кнеза Лазара и Карађорђа? Ово су само нека од питања на која је одговоре дао историчар Дејан Ристић у новој књизи „Митови српске историје“.

Нико неће успети да изолује Русију, то је немогуће — географски, историјски, економски и духовно остајемо на победничкој позицији, изјавила је у интервјуу за Спутњик Наталија Поклонска, посланица руске Државне думе.

Ако, као што изгледа, Сједињене Америчке Државе преузму водећу улогу у преговарачком процесу о решењу косовског проблема, њихова полазна тачка ће бити идеја Србије о корекцији граница, а на другим силама је терет да прихвате или одбију америчку позицију, каже Тимоти Лес, бивши британски дипломата на Балкану.

Одлука Бугарске да купи авионе Ф-16 изазвала је велике полемике у земљи — од оних који су одушевљено поздравили тај потез премијера Борисова, до оних који, као неки опозициони лидери, кажу да је због тога Бугарска постала још сиромашнија.

Избори који се очекују на Космету неће ништа битно променити за Србе који тамо живе, а Хашим Тачи ће остати кључна личност за тамошње политичке процесе, оцењују саговорници Спутњика.

Обележавање годишњице „Олује“ у Србији и Хрватској, одлука о формирању Савета министара у БиХ, најава нереда на Космету, али и подршка Срба Трампу на наредним изборима су теме о којима смо разговарали са Савом Штрпцем, из Документационо-информационог центра „Веритас“.

Пре пет година у Донбасу је, радећи свој посао, погинуо фоторепортер МИА „Русија севодња“ Андреј Стењин. О сећањима на новинара за Спутњик је говорила његова мајка Вера Стењина.

„Познато је да су се немачки војници у Другом светском рату посебно плашили козачких јединица. Коњаници са исуканим сабљама ишли су на тенкове. Тај дух, та храброст и та жеља за победом — утеривали су страх у кости непријатељу“, каже у интервјуу за Спутњик директор Кубањског козачког хора Анатолиј Арфејев.

Шеф катедре за међународне односе на норвешком Универзитету природних наука, професор др Стиг Јарл Хансен не очекује да ће државе ЕУ узети у обзир претњу америчког председника Доналда Трампа о „пуштању у Европу“ хиљаде бораца „Исламске државе“ који су амерички заробљеници.

Председнички оркестар Командантске службе Московског кремља ове године пуни 101 годину. Руководилац оркестра — прва жена на тој позицији у историји музичке групе — пуковник Вера Крилова је у интервјуу за Спутњик говорила о историји оркестра, његовом стваралаштву и о припреми за наступ на фестивалу „Спаска кула“, на коме учествује сваке године.