Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Демонска животиња чијим су костима придаване мистичне моћи: Зец у народним веровањима

CC0 / / Зец
Зец - Sputnik Србија, 1920, 29.04.2021
Пратите нас
Зец је, по народном веровању, демонска животиња. Ако се на путу сретне зец, најављује несрећу. Трудна жена не сме да једе зечје месо нити да види убијеног зеца. Зечја крв и поједини делови његовог тела (зуб, слезина, кожа, маст, длака) сматрају се лековитим. Зечеви могу и да предскажу време.

Особита се моћ придаје зецу убијеном на Велики петак, када се намерно лови, а затим зецу убијеном на Св. Тому на Бадњи дан и на Св. Илију. Крв зеца убијеног на Св. Илију оставља се за болесника од великог кашља.

У неким селима лесковачке Мораве у божићну печеницу неки стављају зеца. И у неким селима на граници Босне и Кордуна био је обичај да се у божићну печеницу обавезно метне зец. На Божић би се ритуално омрсили месом овог зеца најпре домаћин, а затим остали укућани. Глава овог зеца чувала се до Нове године, када се јела заједно са главом печенице. Од божићног зеца остављали су једну кост којој је придавана мистична моћ. Веровање да ова кост има лековито дејство на младу недељу одговара општепознатом веровању о лунарној природи зеца, пише Национална географија.

У једној руској народној песми месец је изједначен са зецом („Зече, месече, где си био?“). У једном бугарском народном колу два играча опонашају зечеве који играју на месечини. Зечју игру имали су и Пољаци, а у Херцеговини је забележено „зечко коло“, које се изводило око ухваћеног зеца.

На Косову је на Бадње вече домаћин позивао зеца, заједно са неким другим животињама, на вечеру, што веома јасно указује на његову демонску природу.

Извор: Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић и Н. Пантелић (1970), Митолошки речник

Прочитајте и:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала