Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Бајден „први трепнуо“ ка Путину — сигнал за Ердогана и Си Ђинпинга /видео/

© AFP 2021 / FABRICE COFFRINIЖенева, место сусрета Бајдена и Путина
Женева, место сусрета Бајдена и Путина - Sputnik Србија, 1920, 13.06.2021
Пратите нас
Сусрет Путина и Бајдена неће остати запамћен као историјски. Сергеј Лавров поручује како не треба очекивати „дипломатски пробој“. Џен Псаки, портпаролка Беле куће, најављује да ће и након сусрета бити „тешких разговора и да ће се наставити конфронтације у областима где имамо неслагања“.
Ипак, овај сусрет јесте важан. Не само због тога што се у догледној будућности може показати како је састанак у Женеви представљао први корак „ка стабилнијим и предвидљивијим односима“.
Односи Вашингтона и Москве у неким сегментима су чак лошији од хладноратовских, што оптерећује глобалну безбедност, онемогућава усаглашавања и око неспорних питања. Укратко, горе од постојећег не може, осим ако се за горе не подразумева прерастање текуће конфронтације у ратна сукобљавања, била она и индиректна, индукована инструментализацијом украјинских снага на донбаско-луганској линији раздвајања.
Фебруарски преговори о петогодишњем продужавању „нуклеарног споразума“ СТАРТ, и поред тога што су успешно завршени, показали су да је неповерење на обе стране огромно. Да ли ће се након Женеве ствари променити, немогуће је прогнозирати. Некада су за то потребне године, некада деценије.

Суштину сакрива пропагандна бука

Наравно, по обичају, од пропагандне буке тешко се види суштина. Посматрајући и пратеће изјаве поменуте портпаролке, али и очекивања гомиле (само)позваних коментатора из ближег или даљег окружења америчког председника, уочљиво је како они замишљају разговор у Женеви: Бајден ће у „брк скресати“ Путину све што мисли о Наваљном, Украјини, Белорусији, па надаље, докле буде имао концентрације. Путин ће, ваљда, издвојити време да стрпљиво саслуша све захтеве и замерке, све док Бајдена буде држала концентрација...
Може се испоставити и да је процена Синише Љепојевића како је све ово само тактички маневар Бајденовог штаба — тачна. Вашингтон ће симулирати поправљање односа са Москвом, базирајући то на договорима о ситним, тривијалним стварима, док ће истовремено инструирати ЕУ да курс ка Москви заоштрава до крајњих граница. Оваквим приступом Американцима би остало више времена и простора да се позабаве „кинеском претњом“. А Руси су толико наивни да ову игру неће прозрети.

Поглед са Истока на Женеву

Међутим, за доношење закључка о важности сусрета у будућим међународним односима, овде је значајнија сасвим друга ствар, нису то ни тираде плаћених лобиста, нити амерички тактички маневри и симулације. Пре свега, то је поглед из угла већинског, незападног дела света на Женеву.
Шта се заправо десило и шта нам то доноси?
Елем, да Москва тежи стабилнијим и предвидљивијим релацијама са западним саговорницима није нека велика новост. И дуго након што је све кренуло ка дестабилизацији и непредвидљивости, руски званичници су наставили да ословљавају западне саговорнике као „партнере“, шаљући недвосмислене сигнале како очекују решавање проблема преко садржајног и суштинског договора.
Одговора са друге стране није било. САД и ЕУ су наставили бруталну кампању, са последњом епизодом која се тицала покушаја извођења обојене револуције у Минску и потоњим усмеравањем Кијева да опет војно интервенише на истоку почетком маја. Оба плана су пропала. Ем су потценили Лукашенка, ем су преценили Зеленског, ем их је Путин прочитао као „отворену књигу“.

Бајден у светском „необраном грожђу“

Исто као што су пропале још неколике замисли, због којих се Бајденова администрација обрела у „небраном грожђу“. Повлачење из Авганистана, које би требало да заврше до септембра, за Американце се претворило у ноћну мору. До те мере да овај процес више личи на „бежанију“, него замишљени „контролисани одлазак“ који ће им и у наредним годинама осигурати кључни утицај у Кабулу.
Односи са Кином се прогресивно проблематизују. Ако се настави оваквим темпом, и они ће брзо ући у фазу нестабилних и непредвидљивих. Ердоган је још један разлог главобоље, ту се мало шта може променити после одлуке Бајдена о геноциду над Јерменима. Сада, пошто је операција „извлачења из Авганистана“ далеко одмакла, одједанпут се схватило да Пакистан као пројектована „резервна локација“ није сигуран, јер је ту у међувремену ојачао уплив Кинеза и Турака. Кинези су и у Африци, где год се окрену налете на њих. Понегде налете и на Русе, као у Судану, централној Африци и Египту, или на Турке, као у појединим муслиманским земљама. У „латиноамеричком дворишту“ ствари измичу контроли, претпостављени пад Болсонара у Бразилу допринео би трајним променама и анулирао неке успехе које је Трамп у том региону остварио. На Старом континенту није им пошло за руком да спрече изградњу „Северног тока 2“, профункционисаће и „Балкански ток“, стратегија „пуњења Европе“ течним нафтним гасом није се показала ефикасном...
Бајден је, упркос мишљењу саветодаваца и лобиста из ближег или даљег окружења и медијским најавама о „великом повратку“ америчких иницијатива, наследио превише отворених фронтова, суочио се са много актуелних или потенцијалних непријатеља у светској арени. При томе, огромно неповерење у Вашингтон није видљиво само у Русији, то је феномен глобалног карактера. Још од завршетка Хладног рата САД никада нису биле у горој позицији.

Бајден први трепнуо

Посматрано из овог угла, састанак са Путином представља и поруку да Бајден другог избора нема. Принуђен је да разговара са човеком којег је јуче назвао убицом. Принуђен је да га тапше по рамену, смешка се на конференцији за штампу и говори како су „отворена важна питања“. Принуђен је да овим гестом покаже како је кампања против Русије (и Путина лично) за ових десет година отишла предалеко и да једноставног „повратка на старо“ не може бити.
Бајден је „први трепнуо“ и састанак у Женеви јесте индикатор свима другима — Си Ђинпингу и Ердогану, на пример, да „терају своје“ и остану непопустљиви према америчким иницијативама. Јер, као што је Бајден сео за сто са Путином, мораће напослетку и са њима. Амерички разлози за овакав потез проистичу из њихове логике.
Али, то није и логика осталих у свету. Други ће Бајденове разлоге тумачити сасвим другачије. За њих је важност овог сусрета у томе што је Бела кућа показала попустљивост, самим тим и слабост.
Прочитајте и:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала