Брисање трагова Срба: Преко катастра до „етничког пречишћавања“ у Федерацији БиХ

Под изговором хармонизације земљишних књига и катастра, власти ФБиХ из власништва бришу Србе расејане по свету. На делу је, сматра бањалучки аналитичар Војислав Савић, „етничко пречишћавање“ ФБиХ, јер је етничко чишћење Срба у том БиХ ентитету већ извршено током грађанског рата.

Кад један народ очистите са неке територије, креће административни део — брисање из књига, преписивање историје, брисање свих трагова да је иједан Србин тамо живео, да бисте могли да верификујете своју верзију историје, своју верзију догађаја — да су Срби одједном дошли и извршили агресију на БиХ. То можете постићи само ако људе убедите да Срби ту никада нису живели, каже Савић.

Брисање трагова Срба у ФБиХ

Усклађивање катастарских књига са земљишним књигама у ентитету Федерација БиХ (ФБиХ) објективно је потребно како би се уредио хаос настао још 1984, када је у СР БиХ усвојен закон о катастрима. Међутим, изгледа да власти ФБиХ то питање решавају преко леђа Срба.

Наиме, кантони и општине ФБиХ објављују огласе да се власници поседа јаве како би били уписани у катастарске књиге, али у локалним медијима, у „Службеном гласнику“ или на огласним таблама, остављајући кратак рок од 60 дана заинтересованима да се јаве; ако се нико у задатом року не јави, имовина се уписује на име кантона или општине. С обзиром да се већина Срба са подручја које заузима ФБиХ иселила још током грађанског рата, многи од њих не могу да одговоре на овакав позив и њихова имовина се уписује на рачун општина, кантона, а неретко и појединаца.

Креће кампања Београда и Бањалуке

Како би се спречило отимање српске имовине у ФБиХ (која је према попису из 1991. износила 8.400 квадратних километара), Канцеларија за правну помоћ Србима у ФБиХ из Републике Српске и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије од септембра покрећу акцију обавештавања свих који могу бити заинтересовани, а живе у иностранству. Циљ је да што више власника имовине у ФБиХ и њихових потомака буду уписани у катастарске књиге.

Кампања може да допринесе да имовина Срба у ФБиХ буде сачувана, сматра Савић.

„Наставак етничког чишћења административним путем рачуна на пасиван однос оних који су отишли, да се заборави на прошли живот. Међутим, уз помоћ државе, уз помоћ институција то може да се ублажи и да Срби колико-толико очувају свој положај у ФБиХ“, истиче Савић.

Право на имовину не застарева

Професор бањалучког Правног факултета Милан Благојевић напомиње да се јединствена евиденција непокретности у БиХ води у општинским судовима по месту где се непокретност налази. Ти судови у ванпарничном поступку утврђују ко је носилац права својине, а на то решење незадовољна странка има право жалбе кантоналним судовима, који одлучују у жалбеном поступку.

„Уколико странка која је изјавила жалбу није задовољна ни одлуком кантоналног суда, има право да изјави апелацију Уставном суду БиХ и то је коначна инстанца која би по Уставу БиХ требало да одлучи. Наравно, у таквој апелацији би се апострофирала повреда права на имовину учињена у поступку која је претходила изјављивању апелације, то јест у поступку који је проведен у надлежном општинском или кантоналном суду“, објашњава правну процедуру Благојевић.

Уколико грађани и пропусте рокове за жалбу током поступка хармонизације земљишних и катастарских књига, наредни правни лек је власничка тужба у парничном судском поступку. Право власништва није застариво, па тако и право на подношење тужбе ради заштите права својине не може да застари, додаје наш саговорник.

„Стога и људи који су пропустили рокове у овом садашњем поступку, могу поднети тужбу у парничном судском поступку за заштиту права својине, с тим што морају имати доказни материјал којим могу да докажу да је садашње решење које је донео надлежни орган у Федерацији правно неваљано и да они имају јаче доказе за своје право својине“, истиче он.

Највише жалби у Сарајеву, Мостару и Бихаћу

Против првостепеног решења катастарске подружнице, грађанима на располагању стоји и жалба Федералном заводу за геодетске и катастарске послове ФБиХ, а ако у том случају странка не буде задовољна, може да изјави жалбу у управном спору надлежном кантоналном суду, каже Благојевић.

За сада, како пишу београдски медији, највише случајева отимања српске имовине догађа се у Сарајеву, Мостару и Бихаћу, али је присутно и у другим деловима ФБиХ. Због тога је Канцеларија за правну помоћ Србима у ФБиХ отворила подружнице у Бањалуци, Бијељини, Зворнику, Источном Сарајеву, Мркоњић Граду и Невесињу, како би власници имовине или њихови потомци могли да се јаве. Са друге стране, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону покренуће кампању обавештавања потенцијално заинтересованих преко исељеничких удружења, али и путем друштвених мрежа.