Приштина не признаје Вашингтонски споразум, Америка ћути — шта ће бити са Газиводама

Косовска скупштина није подржала резолуцију о спровођењу Вашингтонског споразума након што је Приштина, као са шведског стола, узела шта јој одговара, рецимо, израелско признање независности тзв. Косова. Остаје отворено питање шта ће бити с осталим тачкама тог документа, попут судбине језера Газиводе, а боде очи што Америка на све то — ћути.

Вашингтонски споразум није међудржавни већ политички, те стога, како је речено у косовској скупштини, он није обавезујући, поготову што садржи низ одредаба које не иду Косову наруку, као што је, између осталог, прикључење иницијативи „мини Шенген“, преименованој пре неколико дана у „отворени Балкан“.

Споразум који је потписан 4. септембра 2020. године у Белој кући у присуству тадашњег председника САД Доналда Трампа има две верзије и садржи 16 тачака које се у обе варијанте документа у највећој мери подударају. Једна од тачака односила се на језеро Газиводе на северу Косова.

Шта ће бити са Газиводама

Амбасада САД уручила је 23. јуна владама у Београду и Приштини извештај о управљању језером Газиводе, где се предлаже формирање комисије за реку Ибар, која би олакшала дискусију између страна о могућностима управљања водним ресурсима.

Зоран Анђелковић, бивши председник Привременог извршног већа Косова и Метохије, на питање да ли одбијање Приштине да примени Вашингтонски споразум значи и да пропада план за Газиводе који су САД уручиле Београду и Приштини, каже:

„То око Газивода је Курти већ одбио, а када се не прихвати резолуција о Вашингтонском споразуму у целости у косовском парламенту, то онда значи да су све одбили. Али то није изненађење, имајући у виду да они не прихватају ништа што им не одговара.“

Зашто Америка ћути

Доктор политичких наука Дејан Вук Станковић такође није изненађен оваквом одлуком косовског парламента јер је, како напомиње, из Вашингтонског споразума Приштина узела шта јој одговара, те јој даље није занимљив.

„Они су давно прекршили тај споразум и за њих је он био тумачен искључиво са становишта одредаба које су њима потребне, као што је признање од Израела и само у том погледу за њих је Вашингтонски споразум био важан. Дакле, они су од почетка на њега гледали само са становишта које доприноси афирмацији њихове независности, док су све друге одредбе које су подразумевале неки ’тајм аут‘ за заустављање чланства у међународним институцијама и све друго ставили под тепих“, каже др Станковић.

Приштина сматра да је независност Косова готова ствар, па зато како нису поштовали Бриселски споразум, тако их ни овај потписан у време Доналда Трампа не занима. Оно што пак боде очи, додаје наш саговорник, јесте чињеница да из Америке нема никакве критике поводом одлуке Скупштине Косова.

„На први поглед, то би требало да буде изненађење — то што западне земље које су покровитељи поменутих споразума стоје по страни и не врше никакав притисак на Приштину да испоштује дух и слово тих докумената“, наводи Станковић.

Бајден има исти став о Косову као Трамп

С друге стране, реакције из Америке на одлуку да се Вашингтонски споразум не примени с косовске стране је, како каже Станковић, донекле и јасан.

„Бајденов приоритет је независност Косова и мислим да и он на сличан начин чита овај споразум као и Приштина, односно, као нешто што је требало Трамповој администрацији да кроз узајамно признање Израела и Косова појача своје позиције код једног дела свог бирачког тела. Суштински гледано, ни Бајден ни Трамп се нису разликовали по питању става према Косову, јер је за обојицу Косово независно, једино им се разликовала реторика“, сматра саговорник Спутњика.

Вашингтонски споразум, који је превасходно економски, потписан је у време администрације Доналда Трампа и предвиђао је, између осталог, мораторијум на пријаву Приштине за чланство у међународним организацијама, док би Београд одустао од кампање за повлачење признања независности Косова. Споразум је предвидео и прикључење тзв. Косова иницијативи „мини Шенген“.