Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Шта су показале анализе зуба древних становника централног Балкана

CC BY 3.0 / / Приказ праисторијске заједнице
Приказ праисторијске заједнице - Sputnik Србија, 1920, 21.12.2021
Пратите нас
У једној интересантној студији, српски и научници из иностранства, бавили су се методом анулације зубног каменца на зубима индивидуа из периода мезолита и неолита како би испитали физиолошки стрес пре и током неолитске демографске транзиције у Европи. Шта су тиме сазнали? И зашто је ово битно?
Анулација зубног цемента (Tooth Cementum Annulation) је микроскопска метода која се углавном користи за утврђивање индивидуалне старости. Резултати добијени применом ове методе најприближнији су стварној (хронолошкој) старости индивидуе.
Научници пресеку остатке зуба дијамантском тестером, направе мали пресек и ту плочицу гледају под микроскопом. Ту могу да виде такозване линије анулације, јер сваке године зуб добије један слој зубног цемента. Исто је као код годова на дрвету. Бројећи те линије, можемо да кажемо колико је неко имао година у време смрти. Ова метода се користи и у форензици и врло је прецизна.
Међутим посматрањем тих линија на зубима, научницима може дати на увид и физиолошки стрес који се догодио током одређеног периода живота жене или мушкарца. Познато је да физиолошки захтевни догађаји попут трудноће и лактације имају вишеструке ефекте на скелет, као што је значајно промењен метаболички статус костију.
У истраживању је коришћена метода анулације зубног цемента (ТЦА) за испитивање физиолошког стреса пре и током неолитске демографске транзиције у Европи. Епизоде ​​физиолошког стреса одражавају се као „линије стреса“ у цементу зуба при скоро годишњој резолуцији.
Употребљена је метода ТЦА за откривање и бројање стресних догађаја за узорак од 21 особе из мезолита и 25 из неолита са централног Балкана из периода између 9.500 и 5.400 година пре нове ере. У складу са теоријом неолитске демографске транзиције, научници претпостављају да ће неолитски појединци имати већи стрес од мезолитских појединаца.
Резултати сугеришу да су неолитске жене имале знатно више линија стреса у цементу зуба годишње, него жене из мезолита. Разлика између мушкараца из мезолита и неолита није била статистички значајна.
Закључак је да су жене из неолита имале више епизода физиолошког стреса од жена из мезолита. Диференцијални образац међу половима, у комбинацији са чињеницом да су трудноће један од главних узрока стварања линија стреса у цементу зуба, може указивати на то да су уочене разлике углавном последица повећане плодности у неолиту.

Зашто је битна неолитска демографска транзиција?

У време почетка мезолита долази до климатских промена – повлачења глечера, повећања бујности вегетације, нових врста – мењају се дотадашњи услови живота. Мезолит је познат као старије, а неолит као млађе камено доба у оквиру праисторије. Са неолитом стиже и поменута демографска експанзија – научници верују да се тада рађа више деце него пре.
Прва демографска транзиција у људској (пре)историји догодила се у неолитском периоду када се глобална величина становништва драматично повећала. Ово је период промене од начина живота ловаца-сакупљача-рибара до производње хране, узгоја животиња и узгоја животиња који се догодио у раном холоцену и представља прелазак из мезолита у неолитски период у Европи. Претпоставља се да је процват неолитске популације изазван повећањем плодности жена због седећег начина живота и доступности висококалоричне хране.
Подршка овој хипотези долази из примећеног повећања удела субадултних јединки (дечијих скелета и сахрана) у неолитској праисторији широм света као индиректне мере плодности. Такође се претпоставља да су повећана величина популације и густина, у комбинацији са новим начином живота (промене у исхрани, повећани захтеви за радном снагом, седећи начин живота, близина домаћих животиња и лоши хигијенски услови повећавају вероватноћу разних врста инфекција) резултирали укупан пад здравља.
Заједно, пораст плодности и пад здравља који су резултирали повећаним морталитетом главна су два процеса која дефинишу и структуришу неолитску демографску транзицију. И повећана плодност и повећани морталитет требало би да се одражавају у биоархеолошким записима као пораст различитих врста биолошког стреса. Међутим, до сада није било директних или независних доказа.

Шта су закључили научници и сарадници у свом раду?

„Наши резултати подржавају хипотезу о повећаном физиолошком стресу у популацији праисторијских земљорадника. Диференцијални образац међу половима може се условно тумачити као доказ за пораст плодности жена у неолитском периоду – да је пораст броја рођених био главни (али не и једини) допринос повећању стреса током неолитске транзиције“, стоји у извештају Кристине Пенезић из Центар за дигиталну археологију и њених сарадника.
Ако је ово тумачење тачно, наводи се у истраживању, резултати би пружили директне емпиријске доказе у корист опште теорије демографске транзиције у пољопривреди где се повећање плодности претпоставља као главни покретач ширења становништва у пољопривреди.
„Метода коју смо користили има широк биоархеолошки потенцијал, јер омогућава истраживачима да добију непосреднији увид у физиолошки стрес у прошлим популацијама. Можда је највећи потенцијал методе истраживање низа палеодемографских и социјалних питања која укључују рођење и мајчинство, али овај пут интерпретације захтева даља методолошка истраживања како би се формулисали критеријуми за разликовање трудноће од других узрока стреса“, пише у образложењу, преноси Национална географија.
  Стална поставка Народног музеја у Београду - Sputnik Србија, 1920, 13.12.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Велики подвиг српских научника – „васкрсли“ ловца из Лепенског вира
У богато украшеној амфорети пронађен је и алат. - Sputnik Србија, 1920, 12.09.2020
Велико откриће у Војводини: Овако су живели наши преци пет миленијума пре Христа /фото/
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала