Како су камионџије промениле Канаду — за свега две недеље

Када су канадске камионџије пре две недеље почеле протесте и улогориле се у центру престонице Отаве, у Канади осим репресије ништа друго није постојало. Данас је наратив измењен. Све више се говори о укидању репресивних мера и од марта можда Канада више неће личити на оно на шта личи данас.

Овако канадски новинар српског порекла Ненад Станковић описује тренутна дешавања у Канади. Подсећамо, све је почело „Конвојем слободе“, када су камионџије из Ванкувера, града на крајњем западу Канаде, кренуле ка престоници Отави из протеста против обавезне вакцинације. За кратко време, протест се претворио у нешто више и постао је покрет против рестриктивних антиковид мера, најрестриктивнијих после оних аустралијских.

Камионџије отвориле три жаришта у Канади

Како Станковић објашњава, три су жаришта на којима су протести најжешћи — гранични прелаз са САД у провинцији Алберта, мост „Амбасадор између Детроита и Виндзора, као и блокада владине четврти у главном граду Отави. Власти су, чини се, највише погођене блокадом моста „Амбасадор“, преко кога тече више од четвртине трговинске размене између Канаде и САД.

Оно што наш саговорник наводи као главне тековине двонедељног протеста, јесте покретање политичке дебате о стварном значају рестриктивних антиковид мера, као и промена перцепције камионџија који протестују у јавности.

Политичка превирања у Канади

Политичка дебата је покренута и не само да опозициони конзервативци и блок квебечких странака критикује политику премијера Џастина Трудоа, већ су критике почеле да долазе и из редова владајуће Либералне странке. Тако је Џоел Лајтбаунд, либерални посланик из Квебека и страначка звезда у успону, изјавио да је премијер са својом политиком отишао предалеко, што је пореметило начин на који је Трудо до сада правдао своје ставове.

„Он (Лајтбаум) га је оптужио да политизује пандемију и дели Канађане, тако да Трудо није могао да се ослони на своју устаљену одбрану да су камионџије расисти, да су мизогини и тако даље. Уопште, Трудо је сада другачији човек. Био је несигуран и поколебан, чак и у разговорима са новинарима“, каже Станковић.

Трудо се, подсећамо, на почетку протеста преселио на „тајну локацију“; потом је објављено да је позитиван на вирус корона и да ће се повући у изолацију. Међутим, ипак је морао да делује и да у парламенту одговара на посланичка питања у среду.

Трудо показао какав је лидер

Захваљујући протесту камионџија, мало по мало, провинције које су и надлежне за увођење мера, почеле су да мењају политику према епидемији, па су тако неке од њих — Алберта, Саскачиван и Квебек — најавиле скоро укидање свих антиковид мера попут ковид пасоша, обавезне вакцинације и других, како Станковић каже, мера политичког карактера. Укидање мера тражио је и градоначелник једног малог града поред Торонта, јер сматра да оне погубно утичу на бизнис, додаје наш саговорник.

„Пре две недеље, овде сте имали само репресију, а сада се прича о томе како треба научити да се живи са ковидом. Дакле, тотално је другачији наратив. Као грудва снега се све дешава и могуће су ускоро промене. Можда већ средином марта Канада постане другачија држава од оне каква је данас“, истиче он.

Све у свему, политичка будућност Пјера Трудоа је, према Станковићевом мишљењу, незавидна.

„Трудо је све радио погрешно. Он у ствари сада показује какав је лидер. Он је побегао, сакрио се када је проблем ескалирао. Појавио се ових дана и одговарао је на питања опозиције у парламенту, али он бежи од проблема, а проблем се стално увећава. Џоел Лајтбаум је рекао да није сам међу либералима који је против политике Трудоа, што значи да постоји већа група либерала која је против политике Џастина Трудоа“, каже Станковић.

Промењена слика о камионџијама

Поред тога, у јавности је промењена и слика о камионџијама који протестују. Мејнстрим медији до сада су оптуживали камионџије за расизам и мизогинију, да су десничари и антиваксери, да својим сиренама праве несносну буку у Отави, као и да ометају грађане престонице да обављају своје послове. Међутим, последњих дана, у медијима се о њима појављују и људске приче, као што је она да се у блокади владине четврти налазе и читаве породице са децом, вели Станковић.

„То је подигло на ноге разна удружења за заштиту деце, па су им обезбедили простор за санкање и дворце на падинама у центру Отаве. То је први пут да се појављује хумана прича о камионџијама“, каже он.

Међутим, полиција је према камионџијама још увек бескомпромисна — ванредно стање у главном граду још увек је на снази, а снаге реда забрањују грађанима да камионџијама достављају намирнице и гориво (гориво је камионџијама потребно како би се угрејали у својим камионима), због чега је исписано на стотине казни. Међутим, помоћ камионџијама и даље пристиже.

Инспирисали протесте широм света

Канадске камионџије инспирисале су протесте и на другим меридијанима. Протести сличног карактера организовани су у Финској, Аустралији, Новом Зеланду, а ових дана и у Француској, где је конвој кренуо од Нице ка Паризу. За 14. фебруар најављен је и велики протест испред седишта ЕУ у Бриселу. Такође, постоје најаве да ће се и америчке камионџије такође организовати и кренути из Калифорније ка Вашингтону.

Фејсбук и други профили преко којих се грађани организују за протесте, за врло кратко време добијају веома много пратилаца. Тако је у Француској Фејсбук група преко које се позива на протесте за неколико дана стекла преко 300.000 пратилаца, док на Телеграму, где организатори постављају тачну мапу пута до Париза, има око 25.000 пратилаца. У САД је Фејсбук група која позива на протесте за две недеље стекла око 150.000 чланова.

Канадске камионџије су не само инспирисале сличне покрете широм света, већ је њихов пример показао пут којим треба ићи, сматра Станковић.

„Цео западни свет је под неком врстом репресије због антиковид мера. Не зна се шта је узрок, а шта последица. Рецимо, ја сам овде разговарао са неколико људи који су два или три пута вакцинисани и који не желе да се више вакцинишу јер су изгубили поверење у ту причу. Цео тај наратив изазвао је неповерење и систем забрана је допринео томе да људи све више симпатишу камионџије јер су им они отворили очи — они су им помогли да виде оно што осећају. То је моје виђење онога што се догађа у психологији масе која све ово проживљава“, закључује Станковић.