- Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Пола века „Валтера“: Партизански вестерн који је покорио Кину

© Фото : Скриншот, ЈутјубБата Живојиновић у филму Валтер Брани Сарајево
Бата Живојиновић у филму Валтер Брани Сарајево - Sputnik Србија, 1920, 05.04.2022
Пратите насTelegram
Навршило се 50 година од премијере легендарног партизанског филма „Валтер брани Сарајево“ Хајрудина Шибе Крвавца са Батом Живојиновићем у улози чувеног илегалца и народног хероја Владимира Перића Валтера. Пола века легендарног „партизанског вестерна“ обележиће се сутра у ресторану Walter у тржном центру Галерија у Београду.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Др Неле Карајлић који ће говорити на церемонији, открива да ће осим њега пригодно слово одржати и професора Божовић и Радослав Рале Зеленовић, уз музику и специјалитете ћевабџинице „Валтер“. Осим тога, биће приказано и пар аутентичних ствари које су још увек живи протагонисти филма донели.

„Валтер“ – светионик Новог примитивизма

Неле је први пут „Валтера“ гледао кад се појавио 1972. године а после и неколико пута на школским пројекцијама. На телевизији се приказивао сваког 6. априла (Дан ослобођења Сарајева у Другом светском рату кад је погинуо народни херој Владимир Перић Валтер) „у склопу тог народно-ослободилачког концепта“.
Како је време пролазило, тако је поглед на филм код Нелетове генерације постајао другачији и у својим тинејџерским годинама стекли су пуну свест о томе да је ипак тај партизански филм, без обзира колико добар, у суштини био пропаганда. Међутим, та свест о пропаганди није помрачила њихов однос према „Валтеру“.

„Напротив. Ми смо се с 'Валтером' почели зезати па су тако силне реплике које смо знали напамет врло брзо у мојој генерацији ушле у живот. 'Валтер' је, међутим, врло брзо кроз то наше зезање постао нека врста светионика Новог примитивизма и та свест о пропаганди није помрачила наш однос према 'Валтеру'. Односно, ми који смо осетили то неко чудно надахнуће крајем седамдесетих година да бисмо између себе имали тај потенцијал да изнесемо неку добру причу, неки јак концепт, скупљали смо се око тог филма. Он нам је био 'meeting point' што се каже на старословенском“.

После „Валтера“ Сарајево главни град југословенске популарне културе

Према његовим речима „Валтер“ је био први уметнички акт који је избацио Сарајево као главни град југословенске популарне културе. После тога Сарајево постаје центар рок музике и филма.
„Међутим, Нови примитивизам је нешто друго, он је антипод сарајевској рок школи која је после филма 'Валтер брани Сарајево' експлодирала у облику Индекса и Бијелог дугмета. Наш први албум ’Das ist Walter’ изашао је 1984. године и ми смо правећи неки концепт шта је то у ствари сконтали да је цели тај албум, у ствари, посвећен Сарајеву. Сарајево је наиме метафора космоса у песмама Забрањеног Пушења и Елвиса Џи Куртовића као и у Топ листи надреалиста“, истиче Неле.
Кад су чланови Забрањеног пушења схватили да је скоро свака песма везана за Сарајево пала им је на памет идеја да се албум назове по „последњој реченици из тог невероватног филмског дела“. Боро Контић њихов уредник на 'Примусу' (радио емисија на којој је емитована Топ листа надреалиста) пронашао је нумеру коју је компоновао Бојан Адамич и тиме је оплеменио албум „Das ist Walter“.

Партизански крими-вестерн и освајање Кине

На омоту другог албума Забрањеног пушења „Док чекаш сабах са шејтаном“, у речнику мање познатих речи нашла се одредница „Гари Купер – амерички Бата Живојиновић“,што, према Нелету, има везе са причом да је „Валтер брани Сарајево“ први партизански вестерн. Међутим, тај филм има и елементе криминалистичког заплета.
„Другим речима, не само Гари Купер него врло лако можемо рећи и да је Џемс Бонд енглеска верзија Бате Живојиновића. За разлику од Џемса Бонда и Гарија Купера они су смештени у свој амбијент, жанр, а Бата је микс та два жанра, односно три – партизанског, криминалистичког и вестерна. Отуда је његова силина којом је он ударио на Кину и велики тријумф филма 'Валтер брани Сарајево' у тој земљи јер је Кина била једино нетакнуто тржиште на које је могло нешто такво да уђе без претходне борбе са локалним филмовима“.
Хајрудин Шиба Крвавац као редитељ успео је те жанрове да измикса и да од њих направи јединствен, а шарм који има Бата Живојиновић је „једноставно непрепричљив“.Према Нелету, три човека популарне културе Југославије учинила ту културу свевременском а то су Тито, Бата Живојиновић и Џајић.

Један је Валтер а то је Бата

Иначе, процењује се да је до данас 11 милијарди људи у Кини гледало „Валтера“ а Бата Живојиновић је за живота због деценијске популарности филма у најмногољуднијој земљи сматран најпопуларнијим глумцем на свету. Неле је уверен да је једино Бата могао да глуми народног хероја Владимира Перића Валтера.
„Бата је играо и у официјелним, дотираним, државним филмовима али и у уметничким, алтернативним. То је његова највећа тајна што смо га могли гледати и у филмовима који су освајали највеће светске награде, али и у серијама попут 'Бољег живота'. И са истим даром је глумио и једно и друго, уопште га није било брига да ли тај филм режира Бергман или неки локални редитељ млађе генерације“.

„Прави Валтер је из Пријепоља што говори о отпору фашизму у Сарајеву за време НДХ“

Тврди да не зна шта је после ратова деведесетих постао „Валтер“ за Сарајево, али не сумња да је и филм Шибе Крвавца постао предмет спора и да ће га вероватно обе стране својатати.
„Претпостављам не само филмског, него и правог Валтера, али прави Валтер се звао Владимир Перић и долазио је из Пријепоља што речито говори о томе какав је био однос према отпору против фашизма у Сарајеву за време НДХ. Јер морао је доћи фрајер од тамо да организује то што се касније назвало ослобођењем. Али у то не могу да улазим дубље, могу само да закључујем из даљине“, каже Неле.
Претпоставља да се филм и у Сарајеву уздигао изнад политике јер представља неку борбу између добра и зла и неко узбудљиво искушење које добро мора да има, „барем тако све свете књиге пишу“.
„Та универзална порука тог филма му је и омогућила да га разумеју и у Вухану или Сингапуру или не знам где је све био популаран, тако да га стављати у конотацију политике није препоручљиво“.

Музеј Валтера у Сарајеву, Батин у Кораћици

Лепо је што је филм „Валтер брани Сарајево“ пре неколико година добио музеј у главном граду Босне и Херцеговине, што значи да ће на неки начин наставити да живи.
„Ми смо у Кораћици покренули иницијативу да се направи музеј Бате Живојиновића што је шири појам од музеја за филм 'Валтер брани Сарајево'. Као што Чарли Чаплин има музеј у Швајцарској тако Бата заслужио музеј у свом селу, тим пре што је Бата ако ништа друго, одиграо много више улога од Чаплина“, закључио је Неле.
Бата Живојиновић у филму Непријатељ - Sputnik Србија, 1920, 16.11.2021
Бата Живојиновић у улози живота: Како је Достојевски очарао филмске уметнике на свим меридијанима
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала