- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

„Светска банка“ открива како ће глобална криза утицати на Србију и да ли ће инфлација да убрза

© Depositphotos / Olly18Економска криза
Економска криза - Sputnik Србија, 1920, 04.05.2022
Пратите насTelegram
Привредни раст Србије у 2022. години биће успорен на 3,2 одсто услед глобалних криза, иако су ранија предвиђања указивала на то да ће стопа раста бити 4,4, речено је на конференцији поводом представљања полугодишњег извештаја о стању економије у региону Западног Балкана.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Оцењено је да се Србија у великој мери опоравила од пандемије ковида 19, остваривши у 2021. раст реалног БДП-а од 7,4 одсто, који је подстакнут снажном приватном потрошњом и инвестицијама.
Презентацију је организовала Светска банка, а извештај су представили и коментарисали директор канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара, виша економисткиња за енергетику Катарина Гаснер и водећи економиста за Западни Балкан Ричард Рекорд. Према резултатима извештаја, последице украјинске кризе негативно се одражавају на извоз из Србије, као и на стране директне инвестиције, дознаке и приходе од туризма.

Инфлација и цене енергената и хране

Такође, наведено је да ће Србија одржати макроекономску стабилност упркос наглашеним негативним ризицима који би се могли остварити у 2022. години.
Када је реч о инфлацији, она је у Србији већ у порасту, а може се очекивати и њено даље убрзање, баш као и у другим државама источне Европе, услед повећања цена хране и енергената на светском тржишту, поручено је на конференцији.
Никола Понтара је казао да би фискални дефицит могао бити виши од пројектованог због успоравања привредног раста и потребе за већом јавном потрошњом у форми субвенција и гаранција као подршке предузећима из сектора електричне енергије и гаса која су погођена кризом.
„Очекује се да ће привреда Србије на средњи рок остваривати стабилан раст од око три одсто годишње, што је слично стопи раста забележеној пре пандемије“, казао је Понтара.
Према његовим речима, изгледи превасходно зависе од спољашњих чинилаца, као што су украјинске криза и глобална енергетска криза, али и од брзине којом Србија буде спроводила унутрашње реформе са циљем финансијске консолидације својих јавних предузећа.
Слично као и у случају Србије, пројекције раста кориговане су и за све друге земље Западног Балкана, те ће према новим анализама стопа раста у региону у 2022. бити 3,1 одсто.

Који су највећи изазови за балканске државе

Директорка Светске банке за такозвани западни Балкан Линда ван Гелдер рекла је да се, упркос снажном опоравку од пандемије, западни Балкан сада суочава са новим изазовима чији утицај додатно отежава украјинска криза.
Она је навела да су највећи изазови са којима се суочавају земље западног Балкана раст цена енергената и хране, висока инфлација и успоравање трговинске размене и инвестиција.
„Земљама западног Балкана биће потребна пажљиво промишљена подршка у виду јавних политика које ће им омогућити да нађу излаз из ових криза и заштите значајне резултате остварене током 2021, између осталог и на пољу смањења сиромаштва“, закључила је Линда ван Гелдер.
У извештају се наводи да на западном Балкану не може бити одрживог раста без структурних реформи у циљу подизања продуктивности, јачања конкуренције, улагања у људски капитал и унапређења управљања.
Закључено је да би у овом неизвесном окружењу привредни раст подстакле мере за смањење регулаторних трошкова за привреду, повећање тржишне конкуренције, подршка учешћу свих грађана на тржишту рада и јачање независности јавних институција.

Утицај енергетске кризе

На конференцији је било речи и о сектору енергетике у региону и о њему је говорила виши економиста за енергетику Катарина Гаснер која је рекла да енергетска криза јасно утиче на све земље такозваног западног Балкана.
„Осетљивост земаља се разликује у зависности од тога у којој мери се државе ослањају на увоз природног гаса и електричне енергије“, рекла је Гаснерова.
Она је истакла да су Владе земаља западног Балкана на почетку кризе спровеле политике, како би се ублажили шокови цена енергената на домаћинства, као и на мала и комерцијална предузећа.
Објаснила је да немају све земље капацитете да ублаже шокове због енергетске кризе, те нагласила да се Србија налази међу земљама које су имале више могућности да спроведу мере како би заштитила своје грађане и послодавце, пренео је Танјуг.
Криза - Sputnik Србија, 1920, 04.05.2022
ЕКОНОМИЈА
Како штедети ако немате од чега?
Празни рафови и несташице у Аустрији - Sputnik Србија, 1920, 03.05.2022
СВЕТ
У Аустрији све више празних рафова: Несташица многих производа, Влада заказала седницу
Дистрибутивни центар - Sputnik Србија, 1920, 28.04.2022
ЕКОНОМИЈА
Зорана Михајловић: Све је поскупело, реално је очекивати повећање цене струје
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала