- Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Зашто је вук митолошки представник Срба

CC0 / Unsplash/Thomas Bonometti / Чопор вукова
Чопор вукова - Sputnik Србија, 1920, 23.05.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Веровање да је вук митолошки представник српског народа је толико укорењено, да је умногоме у уској вези са формирањем националнoг идентитета од периода средњег века до данас.
Спутњик и РТ - цензура  - Sputnik Србија
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Чувени српски етнолог Веселин Чајкановић, записао је да сваки народ има своју животињу за коју је везан тј. изједначен са њом.

Чајкановић: Србин је вук

„За Србина се, на пример, каже да је вук, и то је сасвим на свом месту, утолико што је вук митски сродник и предак српског народа, односно митски представник српског народа“, пише Чајкановић.
Почевши од бројних српских имена и презимена још из прехришћанског времена, која су и данас у употреби; преко пословица „Вук длаку мења, а ћуд никако“, „Ми о вуку, а вук на врата“; па до реченице цара Душана за коју никад није утврђено да ли ју је стварно и изговорио, а гласи:
„Ја нисам човек, ја сам вук. Ја не причам и не пишем, ја завијам. Не завијам што ме је страх. Не завијам што сам бесан. Завијам да би ме чуо чопор мој, да би ме чули вукови, да би ме чула вучица, да би ме чули вучићи, да се окупи чопор мој. А, кад се окупи чопор мој, бојте се пси!“, проналазимо бројне доказе који иду у прилог тврдњи да Срби од давнина обожавају вука.
Такође, Веселин Чајкановић, за божанство словенског пантеона Дажбога каже да је врховни бог код Срба, а он је у нераскидивој вези са вуком.
Дажбога су Срби приказивали као хромог старца, обученог у медвеђу кожу, а друштво би му правио вук или црни пас.
CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/Max presnyakov / Дажбог, бог из старословенског пантеона који је сматран врховним богом Срба у приказу Максима Пресњакова
Дажбог, бог из старословенског пантеона који је сматран врховним богом Срба у приказу Максима Пресњакова - Sputnik Србија, 1920, 23.05.2022
Дажбог, бог из старословенског пантеона који је сматран врховним богом Срба у приказу Максима Пресњакова
Дажбог је према још једном устаљеном веровању, окупљао вукове и одређивао колико оваца и где ће да поједе, зими би им обезбедио храну, а на пролеће их распуштао.
Празник, познатији као Вучји дани, који у новембру траје десет дана завршава се Дажбоговим даном, који се зове растурњак. Овај дан постоји код свих вишедневних празника посвећених прецима, конкретно у овом случају душе умрлих које се налазе у вуковима су се гостиле и последњег дана се разишле.

Свети Сава и вук

У причама о Светом Сави (а морамо се присетити да је то период када је граница између паганизма и хришћанства још увек магловита и вешто се преплићу у жељи да се пагански обичаји и веровања инкорпорирају у приче о хришћански светитељима, па тако нпр. имамо Перуна чије епитете добија Св. Илија Громовник), постоји једна о хромом вуку. Он је био Савин заштитник и имали су пријатељски однос.
© Фото : Ивана АнтићСвети Сава
Свети Сава - Sputnik Србија, 1920, 23.05.2022
Свети Сава
Колико важно место у нашој култури и традицији заузима вук, говори и поштовање које се и дан данас према њему гаји кроз празнике и ритуале који су му посвећени.
У Босни постоји обичај да се за време свадбе скупи група младића и изводи ритуал који се називао „вукови“. Они би симболично нападали младожењину кућу тако што би се поређали у ланац и држећи се један за другог, завијали као вукови и песмом упозоравали младожењу да причува невесту од њих. Разилазили би се тек када би им неко добацио завежљај са храном.

Обичај вучара

У појединим селима у Србији постоји и обичај у коме се око Божића, окупљају вучари - кожу вука су пунили сламом а неки су се и огртали њом и ишли од куће до куће, певали песме и скупљали дарове. Такође, за Божић се припремала и тзв. „вукова вечера“, која је требала да умилостиви вука и заштити стоку. Дете би однело на раскрсницу храну за вука и вратило се кући не осврћући се.
© Sputnik / Максим Богодвид / Уђи у фото-галеријуЉуди обучени у вучју и медвеђу кожу
Људи обучени у вучју и медвеђу кожу - Sputnik Србија, 1920, 23.05.2022
Људи обучени у вучју и медвеђу кожу
Кад би се родило дете, у селу би се његово рођење објављивало речима: „Родила вучица вука!“, када би желеле да открију својој деци вучје порекло, мајке су им певале: „Нини сине, вуче и бауче, вучица те у гори родила“.
За заштиту, деци су се давала моћна имена, магијског тј. заштитног карактера, са основом - вук. Па нам је тако свима позната прича да је Вук Стефановић Караџић управо због заштите, добио ово име.
Срби су такође користили кост, зуб или кожу вука као амајлију, тј она их је чувала од мрачних сила, пише „Национална географија“.
Русалке – цртеж Констанина Маковског из 1879. - Sputnik Србија, 1920, 21.08.2021
Женски водени демони старих Словена: Ко су русалке?
Сцена рађања сина Божјег у Петро-Павловском сабору у Симферопољу - Sputnik Србија, 1920, 07.01.2021
Сатурн, Дионис, Сунце и Даждбог: Које древне богове је заменило Рођење Христово
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала