Небензја одбацио налог Међународног суда – под политичким притиском суд доноси недоследне одлуке

Стални представник Русије при УН Василиј Небензја одбацио је налог Међународног суда правде о обустављању специјалне војне операције у Украјини.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Говорећи на седници Савета безбедности УН, Небензја је прокоментарисао „решење Међународног суда од 16. марта о привременим мерама“ које је „донето на основу захтева Украјине да не страда због употребе силе због лажних оптужби за кршење одредбе Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

„Нисмо могли а да не обратимо пажњу на сличности са случајем из 1999. године. Југославија је, позивајући се на конвенцију о геноциду такође покушала да добије привремене мере. Међународни суд је тада потпуно одбио Југославију, пошто се томе противио НАТО“, истакао је Небензја.

Руски дипломата је став суда о захтеву Кијева назвао „дијаметрално супротним“.

„При томе, иза детаљне правне аргументације почиње да се појављује једноставна теза: под снажним политичким притиском суд може да доноси недоследне одлуке. То осећају на Западу“, приметио је Небензја.

Он је подсетио да су „20. маја 41 западна држава и Европска унија уз подршку Маршалских острва и Микронезије поднеле суду такозвану заједничку изјаву“. Небензја је нагласио да се ради о „невиђеном покушају да се утиче на став суда у корист Украјине“.

„У сваком случају, налог о ‘обустави војних операција’ суд је издао искључиво у контексту захтева по Конвенцији о геноциду. Он се не односи и не може се односити на реално декларисане циљеве, задатке и основе за спровођење специјалне војне операције“, приметио је стални представник. Он је подсетио да је специјална операција Русије „покренута на основу члана 51 Повеље УН“.

„Одговарајуће обавештење на начин прописан овим чланом упутили смо Савету безбедности писмом од 24. фебруара. Питање укидања појединих одредби Повеље УН, укључујући њен члан 51, или лишавања државе-чланице права на остваривање својих неотуђивих права на колективну или индивидуалну самоодбрану, колико је нама познато, Међународни суд није разматрао“, закључио је дипломата.

Одлука суда

Међународни суд правде наложио је 16. марта Русији да обустави извођење специјалне војне операције у Украјини. Суд је такође донео одлуку да Русија мора да обезбеди прекид дејстава свих војних јединица које шаље или подржава, као и организација и лица која су под њеном контролом, руководством или утицајем у оквиру ове операције.

Украјина је 26. фебруара поднела тужбу против Руске Федерације Међународном суду правде у вези са тумачењем, применом и извршењем Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године. Кијев је у тужби одбацио чињеницу да се у Донбасу догодио геноцид, што је послужило као један од повода за признавање Доњецке и Луганске Народне Републике од стране Русије и извођење специјалне војне операције. С тим у вези, украјинска страна је затражила од суда да донесе одлуку да Русија нема законских основа за дејства у Украјини и против ње и да уведе привремене мере за време трајања поступка како би се спречило заоштравање сукоба.

Рочишта по питању привремених мера одржана су 7. марта. Руска страна је два дана раније упутила суду обавештење у коме је навела да не намерава да учествује у расправи.

Специјална војна операција у Украјини

Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.

Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.