Црногорска влада формира радну групу да процијени Отворени Балкан

Црногорска Влада формираће Радну групу од представника више министарстава, који ће процијенити колико је иницијатива Отворени Балкан у складу са циљем чланства државе у Европској унији, рекла је министарка европских послова Јована Маровић.

У интервјуу агенцији МИНА, Маровићева је казала да су у Влади одлучили да припреме анализу која ће се иницијативом бавити са више аспеката.

Она је навела да је Отворени Балкан тема о којој се много дискутује а мало зна, додајући да истовремено постоје двије кампање за и против те иницијативе.

Маровић сматра да ниједна од тих кампања нема ваљане аргументе зашто је учешће у Отвореном Балкану добро или лоше.

Истакла је да Црна Гора подржава све регионалне иницијативе и разматра да ли оне доприносе њеном европском путу и добросусједским односима и да ли доносе неку економску корист.

Маровић је подсјетила да је иницијална идеја Отвореног Балкана била да се створи мини-Шенген, а да се у том интегрисању није много одмакло.

“Зато што, за сада, свега три државе учествују. А и та интеграција не иде онолико брзо колико би те три државе жељеле. Из тих разлога не би требало журити с одлуком да ли желимо да се прикључимо или не”, казала је Маровић.

Она је навела да на одлуку Црне Горе треба да утиче евентуално постојање економске користи, као и то да ли све државе учествују у иницијативи и да ли она, као таква, може бити адекватна регионалној иницијативи, јер постоје и друге сличне.

“Трећи фактор је политички тренутак односно да ли ми, као држава која је највише напредовала у интеграцијама, треба да се краткорочно прикључујемо одређеним иницијативама”, рекла је Маровић.

Идеја о заједничком економском тржишту

Она је оцијенила да је Савјет за сарадњу дао добар предлог да се споје идеја о заједничком регионалном тржишту, која је покренута у Оквиру Берлинског процеса са Отвореним Балканом и да се оно што је урађено у једној иницијативи уједини са урађеним у оквиру друге иницијативе.

“То би мало релаксирало атмосферу у односу на Отворени Балкан јер онда имате и ЕУ која на неки начин одређује услове у тој иницијативи”, сматра Маровићева.

Абазовић није против Отвореног Балкана

Упитана да прокоментарише изјаву премијера Дритана Абазовића да још није чуо валидан контра-аргумент када је посриједи Отворени Балкан, она је казала да неће давати процјене које су априори позитивне или негативне.

“Тек кад изађемо са анализом онда ћемо имати црно на бијело да ли је добра или није добра и који су то аргументи за или против. Што се тиче премијера Абазовића, он је имао прилику да се у Охриду увјери у одређене аргументе за. Очигледно да тада и на том мјесту, будући да је био на самиту Отвореног Балкана, није чуо ниједан негативан аргумент. Тако бих то тумачила”, истакла је Маровићева.

Упитана да ли је Црној Гори потребна још једна иницијатива, она је казала да одговор зависи од тога колико је Црна Гора близу чланства ЕУ.

“Уколико у том неком временском оквиру од годину добијемо јасну динамику приступања, онда мислим да нема логике краткорочно се прикључивати таквој иницијативи. Једном када сте дио јединственог тржишта, имате другачију политику у односу на државе које нијесу чланице”, казала је Маровићева.

С друге стране, како је поручила, уколико дође до обједињавања иницијативе, и уколико Унија стави Отворени Балкан под политику условљавања, онда би прикључивање имало смисла.

Упитана када се анализа о Отвореном Балкану може очекивати, она је подсјетила на изјаву Абазовића да је не би требало одуговлачити, већ је што прије припремити.

“Министарства се већ баве темама које су у средишту Отвореног Балкана и очекујем да анализа буде брзо готова", казала је Маровићева.