Кључ за поништавање западних санкција: Русија и Кина повећавају робну размену

За пет месеци ове године руско-кинска робна размена повећана је скоро за трећину достигавши суму од око 66 милијарди долара, наводи Главна царинска управа Кине. Нагли раст робне размене стручњаци везују елом и за поскупљење енергената који чине око 70 одсто испорука Русије у Кину.

Москва активно преусмерава извоз својих производа са европског правца у ову азијску земљу. Према мишљењу стручњака, таква стратегија омогућиће Русији да ове године минимизира губитке проузроковане западним санкцијама. Штавише, стручњаци верују да Русија може да повећа куповину низа компоненти, резервних делова и других производа из Пекинга, заобилазећи ограничења САД и ЕУ.

Тесна сарадња Кине и Русије

Од јануара до маја ове године робна размена између Русије и Кине повећана је за 28,9 одсто у поређењу с аналогним периодом прошле године и достигла вредност од 65,81 милијарде долара. У том периоду извоз кинеских производа у Русију порастао за 7,2 одсто и достигао суму од 24,56 милијарди долара, док је Москва повећала извоз својих производа Пекингу за 45,5 одсто који је вредо 41,25 милијарди долара.

Заставе Русије и Кине

© Flickr / Mark Turner

Један од главних разлога наглог повећања обима међусобне трговине био је нагли раст цена енергената, објашњава аналитичар компаније “ТелеТраде” Алексеј Фјодоров. Осим тога, према његовим речима, своју улогу су одиграле и невиђене западне санкције уведене Русији.

„Просечне цене нафте су од почетка 2022.године порасле за 25-30 одсто. Истовремено, сада смо сведоци ванредних испорука руских енергената из западних земаља у азијски регион, пре свега у Кину и Индију“, констатује саговорник РТ-а.

Подсетимо, од краја зиме ЕУ, САД и низ других држава настављају са увођењем економских санкција против Русије. Овако Запад реагује на спровођење специјалне руске операције на територији Украјине. Москви је уведено већ више од 10,6 хиљада ограничења (7,9 хиљада је уведено после 22.фебруара). О томе сведоче материјали глобалне базе података за праћење санкција Цастеллум.АИ. Ограничења су посебно утицала на трговину. На пример, ЕУ и САД су одлучиле да прекину увоз руске нафте.

У међувремену, Кина, напротив, показује све веће интересовање за куповину енергената из Русије. Како објашњавају стручњаци, у овој земљи тренутно расте потражња за горивом, док се економија земље опоравља од последица кризе изазване пандемијом корона вируса.

„Русију и Кину већ дуго уједињује тесна сарадња и то не само у економији. Последњих година Пекинг је остао један од највећих трговинских партнера Москве. Зато ће, с обзиром на антируске санкције и велику потражњу за угљоводоницима у Кини, робна размена две земље неминовно расти“, каже за РТ водећи аналитичар инвестиционе компаније „Фридом Финанс“ Наталија Миљчакова. Према подацима кинеске царине, око 70 одсто увоза из Русије у Кину отпада на нафту, гас и угаљ.

„Кина, заједно са Индијом, постаје за Русију кључ решавања проблема минимизирања губитка проузрокованих санкцијама, пре свега због ембарга на нафту. Колико ћемо брзо успети да преусмеримо испоруке нафте са европског тржишта нафте у азијски регион, зависиће у великој мети од коначне штете од ограничења Запада. Међутим, за сада се руске компаније добро сналазе “, каже Алексеј Фјодеров.

Осим енергената, Москва активно испоручује Кини метале, дрво, ђубрива, хемикалије и дијаманте. Уз то, Кина повећава куповину руских прехрамбених производа, каже Миљчакова.

Владимир Путин и Си Ђинпинг на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње

© Sputnik / Михаил Метцељ/ТАСС/POOL

/

Уђи у базу фотографија

„Кина је заинтересована за пољопривредне производе попут житарица, меса, рибе и кавијара, као и за кондиторске производе. Русија, пак, увози из ове земље електронику, кућне апарате, одећу и обућу, текстил, технологију и морске производе“, додаје стручњак.

Заобилазећи санкције

Према мишљењу Миљчакове, у наредним месецима, обим руског увоза из Кине могао би додатно да се повећа.

„Због увођења санкција и одласка многих западних компанија са руског тржишта, може се очекивати прилично велик обим паралелног увоза европских и америчких производа из Кине. Поред тога, вероватно ће се повећати испоруке резервних делова и компонената практично за скоро све врсте производа машиноградње и опреме “, објашњава Миљчакова.

Подсетимо, још крајем марта руска влада је одлучила да легализује паралелни увоз. Ради се о увозу страних производа у земљу без сагласности носилаца ауторских права. Како је објашњено у руској влади, у условима спољних ограничења, таква мера ће помоћи да се домаће тржиште обезбеди траженим производима и стабилизујуа њихове цене.

Треба напоменути да је 2021.године обим међусобне трговине Москве и Пекинга порастао за 36 одсто и достигао рекордних 147,1 милијарду долара. Истовремено, стручњаци су сигурни да би нови рекорд могао да буде постављен ове године.

Према мишљењу Фјодерова, од јануара до децембра руско-кинеска робна размена могла би да достигне вредност од 185 милијарди долара. Миљчакова очекује још већи раст показатеља.

„Кина ће наставити да повећава куповину енергената. Према прогнозама ОПЕК-а, до 2030.године четвртину светске потражње за нафтом чиниће две земље- Кина и Индија. С обзиром на ово и на раст паралелног увоза у Русију, није искључено да ће се остварити прогноза да ће робна размена две земље достићи суму од 200 милијарди долара до краја 2022.године “, сматра Миљчакова.