Мађари виде оно што Запад неће: Зашто је руска привреда једна од кључних у свету

Мађарски званичници су апсолутно у праву када кажу да је руска привреда једна од кључних у свету и само констатују оно што колективни Запад не жели да види. Руској економији припада будућност као једној од земаља и Европе, али и Далеког истока - јер су јој ресурси иза Урала, уверен је консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија.

Оцену да је привреда Русије једна од кључних у свету и једна од оних од пресудног значаја која подржава тесне везе са земљама изван западног света изнела је председница Мађарске Каталин Новак. По њеним речима, у дугорочној перспективи то мора да буде узето у обзир.

Руска привреда кључна, европска пред крахом

И није први пут да се највиши мађарски званичници залажу за сарадњу Истока и Запада уместо даље есклације сукоба. Ових дана је и шеф дипломатије Петер Сијарто констатовао да треба развијати сарадњу са Истоком, односно Азијом како би се у постојећој геополитичкој ситуацији избегао економски крах Европе.

„Мене не чуди нимало да су Мађари отворенији према Далеком истоку, а ту се сматра да је и Русија која се тако чак и третира у анализама јер су сви њени ресурси практично на територији иза Урала, а то већ припада Далеком истоку“, каже Бушатлија за Спутњик.

Каже да га не изненађују такве изјаве највиших мађарских политичара који већ дуже време, и пре пандемије, имају проблема са ЕУ, односно бриселском бирократијом, јер не желе да се прилагођавају њиховим одлукама не водећи рачуна о сопственом националном интересу. Управо због тога је, како констатује, на прошлим изборима, због отпора таквом ставу Европске комисије, Виктор Орбан прошао боље него на претходним изборима.

Русији припада будућност

„Ако гледамо да ли је то реално да они кажу да је руска економија једна од најразвијенијих којој припада будућност, ја бих се апсолутно са тиме сложио. Коз неке анализе из 2018. и 2019. године било је потпуно јасно да Русија има велики потенцијал и да релативно добро то користи. Не треба заборавити да је Русија последња земља на свету која се још увек држи фундаменталне науке. Они се једини њом баве, нешто мало их Кинези прате ослањајући се једним делом на ту руску фундаменталну науку“, истиче наш саговорник.

По његовој оцени, приступ технолошком развоју без фундаменталне науке је немогуће остварити што је, каже, сада видљиво на разним нивоима и у разним секторима руске економије. Пошто је сада најактуелније наоружање, довољно је, истиче он, упоредити само једну ствар – колики буџет за војску има Америка, колики Русија. Америка, напомиње он, има преко 10 пута већи војни буџет од руског.

Председница Мађарске Каталин Новак сматра да је привреда Русије једна од кључних у свету и да дугорочно то мора бити узето у обзир

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„Са друге стране, имате Русију која је у области наоружања и својих оружја и оруђа по свему судећи доста изнад америчког нивоа. Када погледате само авијацију , ми смо се од 2014. године када су Руси ангажовани у Сирији нагледали оператривних, потпуно нових модела авијације“, подсећа он, напомињући да Американци већ 30 година не могу да оспособе авион Ф35 који по много чему још није у тој фази да се може сматрати готовом робом коју они могу некоме да продају.

Има све

То се, по његовој оцени, понавља и на свим осталим аспектима технолошког живота Русије која је, како каже, једина земља на свету која има све ресурсе и не треба нигде да иде да би то обезбедила.

На Западу, за разлику од Мађара, изгледа нису озбиљно схватили ни дугорочно сагледали то што Русија подржава тесне везе са земљама изван западног света.

Бушатлија подсећа на анализу Волстрит џорнала о томе како ће изгледати свет најразвијенијих економија 2030. године.

Далеки исток узима примат

„Од тих највећих десет светских економија седам ће бити са Далеког истока. Биће ту и Америка, биће Канада и из Европе евентуално Немачка. Али то евентуално је било речено 2018. године. Сада више нема никакве шансе да Немачка за осам година буде десета земља по развоју“, истиче наш саговорник.

Зато се треба ослонити на свет који има будућност, а то, како истиче, није западни, поготово не Европа. Он указује и на окретање Русије ка тржиштима на којима за њене производе нема санкција, на Кину и Индију, пре свега, али и на Јужну Кореју која увози 60 одсто руског гаса годишње више него Кина. То су велика тржишта, далеко већа од европског, па је у последњих пет-шест година Русија почела да окреће своју инфратсруктуру према Далеком истоку.

Бушатлија будућност види и у привредним асоцијацијама какве су БРИКС, Шангајска организација са сарадњу, Евроазијска економска унија за чије чланство у последње време расте број заинтересованих, па и дојучерашњих највећих савезника Запада, какве су арапске петромонорахије. Тим земљама на Бликсом истоку Америка сигурно више не може да гарантује безбедност, али може Русија која има добре односе и са Ираном, и са свим осталима - уме да балансира, поштујући режиме који су на власти, сарађујући са свима у обостраном екононском интересу, па и са чланицама ОПЕК-а, додаје овај консултант за страна улагања.

Од највећих десет светских економија седам ће 2030. године бити са Далеког истока коме се Русија окренула још пре пет-шест година

© Sputnik / Dmitry Astakhov

Жмуре од 2014. године

„Када погледате, оно што је требало да буде постигнуто 2014. године када су почеле санкције Запада према Русији у вези са Украјином, основна идеја је била да се уништи руска индустрија. То се уопште није показало могућим“, констатује Бушатлија.

Запад је себе довео у садашњу ситуацију својом ароганцијом јер себе сматра читавим светом, пошто за њих не постоји други, осим у смислу експлоатације. Зажмурио је на чињеницу да у тих „њихових“ 40-так земаља може да се сабере око 1,2 милијарде становника наспрам скоро седам милијарди људи.

Русија, с друге стране, своју економију жестоко повезује са Истоком са којим прави дугорочне уговоре о продаји енергената и питање је када се све са Украјином смири хоће ли уопште имати било каквог гаса и нафте за Европу, а поготово јефтиног, на коме је до скоро њен највећи део заснивао производњу и профитирао.

Мађарски политичари су зато, закључује Бушатлија, још једном показали да свет сагледавају реалним очима.