Црвени аларм из САД: Ђак Медлин Олбрајт стиже на Балкан – његова мисија не може бити у корист Срба

То што је на Западном Балкану поново активиран Џејмс Рубин, лице Стејт департмента током НАТО агресије на Југославију, аларм је за забринутост. Рубину српској јавности не може да остави никакав позитиван утисак. Напротив, може само још више да је окрене против Америке.

Овако политиколог Александар Павић реагује на вест да некадашњи помоћник Мадлен Олбрајт, Џејмс Рубин, у својству специјалног изасланика и координатора Центра за питања од глобалног значаја у Стејт департменту, долази у посету Балкану.

Рубинова посета најављена је пре неколико дана, када је дао изјаву за поједине српске медије. Тада је напоменуо да је ово „време велике наде на Балкану“, а да француско-немачки план о КиМ, који Рубин назива споразумом, даје могућност да се стави тачка на сукоб.

„Драго ми је што констатујем да су и земље и народи оставили на неки начин ратове иза себе и да се труде да нормализују односе. Поздрављамо споразуме на којима ради ЕУ и помаже Косову и Србији да имају нормалне односе, да омогуће народима да живе једни поред других, да признају симболе, мањинска права, слободе народу и крену напред тако да и Косово и Србија могу да буду део европских институција“, рекао је он.

Рубин није пропустио прилику да оптужи Русију и Кину да, како је рекао, трују информационо окружење.

Дипломата по мери Медлин Олбрајт и Ричарда Холбрука

Иста екипа која је била активна у време администрације Била Клинтона, у време санкција и војне агресије, непрекидно је била активна око косовског питања – сада је разлика у томе што су се на сцену вратили у пуном капацитету, каже Павић. То је зато што Вашингтон жели да што пре заврши посао који су започели деведесетих година.

„Џејмс Рубин је тада био лице Стејт департмента, тако да то уопште није чудно. Они очигледно сматрају да је јако важно да заврше посао сад. Поготово зато што губе на свим фронтовима, од Украјине до међународног фронта на коме се формира мултиполарни свет који сваког дана напредује, а они стално назадују“, истиче он.

Ипак, Рубин, као ђак Медлин Олбрајт и Ричарда Холбрука, осим што ће иритирати српску јавност има и неке квалитете, указује наш саговорник: уме да прети иза затворених врата, као и да лаже пред камерама, а да не трепне.

„То су врло важни лични квалитети, који су овде очигледно неопходни“, констатује Павић.

Вук само може да промени длаку

Некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић напомиње да се не ради само о Рубину, већ да је цела гарнитура, на челу са председником Џозефом Бајденом, екипа америчких политичара и дипломата из времена деведесетих. Њој припада и досадашњи амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил. То и не треба да чуди, разумљиво је да Бајден места попуњава људима какав је и сам.

„Рубин не може да нам продаје стару политику, јер није у тој ситуацији. Мора да спроводи званичну политику, која је у овом тренутку помало разблажена иако су циљеви исти. Видећемо да ли ће он да буде савесни извршилац садашњих америчких интереса или ће кроз то да провуче своја стара убеђења у вези са Србијом и Србима“, сматра Јовановић и додаје да вук може да промени кожу, али да не мења ћуд.

Наш саговорник ипак упозорава да не треба одмах извлачити дефинитивне закључке док се не види са чиме Рубин долази.

„То само по себи није охрабрујући знак, да нам се таква лица поново појављују, али то је очигледно наставак исте старе америчке политике која хоће да ствари решава брзо и прилагођено својим потребама, не само у Србији, него на Балкану уопште“, каже он.

То што Вашингтон поред Габријела Ескобара и свих других личности које се баве Балканом, активира још некога, није, према Јовановићевим речима, уопште чудно. И деведесетих су Србију из Америке походили многи изасланици, подсећа он. Међу њима су, поред Ричарда Холбрука, били и садашњи амбасадор Кристофер Хил, његов брат Николас, као и у то време високи функционери Стејт департмента Роберт Гелбард и Строб Талбот. Такође, улогу емисара имали су и амерички отправници послова стационирани у Београду, као и тадашњи амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт.

„Американци мешају карте јер тиме импресионирају и, можда, збуњују другу страну, јер се појављује више гласова, по неки пут и са различитим порукама. Али, чим се појављује доста њих, значи да је појачан интерес Америке за добијање резултата који би био по њиховој вољи. Највећи резултат био би да се реше питања Косова на рачун Србије и истовремено, да се ослободе хипотеке да су прекршили међународно право како би могли да претендују да су чистунци у његовом чувању у садашњим односима са другима, пре свега са Русијом“, објашњава Јовановић.

Српска јавност сећа се Џејмса Рубина из периода агресије НАТО-а на нашу земљу, када је био помоћник тадашње америчке државне секретарке Медлин Олбрајт.

Након дипломатске каријере опробао се као водитељ, новинар и спољнополитички коментатор са променљивим успехом. Његова емисија Ворлд њуз тунајт није била дугог века. Био је редовни колумниста лондонског Сандеј тајмса и уредник у часопису Њу Рипаблик.

Био је ожењен новинарком Кристијаном Аманпур, која је каријеру направила пропагирајући америчку интервенционистичку политику широм света. Током ратова у бившој Југославији, али и током НАТО агресије, Аманпурова је била истакнути антисрпски пропагатор.