Зашто је битан тајминг седнице Савета безбедности УН о Космету

Није ствар само у томе да Србија затражи седницу Савета безбедности УН о Космету већ и да је добије, зато је тајминг од круцијалног значаја. Од председавајућег СБ УН зависи да ли ће предлог бити стављен на дневни ред, а како је тренутно САД на тој позицији, па Албанија логично је да чекамо да на то место дође неутрална земља, каже Стевица Деђански.

Србија, како је већ раније најављено, због притисака на наш народ на Косову и Метохији који не јењавају и константног кршења Резолуције СБ УН 1244 веома брзо ће званично затражити да се одржи седница Савета безбедности Уједињених нација на тему јужне српске покрајине. Председник Србије Александар Вучић рекао је да се за то само тражи прави тренутак.

Србија стратешки планира седницу о КиМ пред СБ УН

Професор др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, слаже се да изузетно битно изабрати тајминг да се затражи посебна седница за КиМ и то питање изнесе пред СБ УН.

„Србија је већ повукла неколико потеза прикупљајући аргументе за ту седницу, од захтева Кфору да се испоштује део Резолуције 12 44 да се до 1000 припадника српских снага врати на КиМ, па до апела свим важним институцијама и државама да обрате пажњу шта се дешава са Србима на КиМ,“ подсећа он.

Међутим, како каже, ефекат тога је био да Аљбин Курти наставио да све више дивља и да се иживљава над Србима на КиМ.

Боље чекати прави тренутак него „оманути“

„Сада нам остаје да се све што се дешава предочи пред СБ УН али је исто тако битно да председавајући СБ УН то наше и питање стави на дневни ред седнице да би ушло у расправу. То сигурно неће урадити Америка која сада председава СБ УН, или Албанија која иде иза ње, али је могуће да се то деси када Бразил преузме мандат негде у октобру јер та држава не признаје Косово,“ сматра Деђански.

Наш циљ је, додаје он, да том седницом нешто постигнемо за нас, али и да се не деси ништа, бар ћемо алармирати међународну заједницу, бар онај део који може да доживи нашу судбину, и да укажемо на то да се Србима на КиМ крши право на живот.

„У суштини то је и најважније. То нам је прилика да изнесемо чињенице и да подсетимо на поштовање међународног права и Резолуције 12 44. Да ли ћемо ми као Србија чији је део територије угрожен да поднесемо захтев за ту седницу или неко други у наше име мање је битно од тога да се та се седница одржи и да се чује права истина о ономе што се дешава Србима на КиМ, као и то да је Србија део решења а не супротно,“ наводи наш саговорник.

Резолуција 12 44 је обавезујућа за све

Деђански такође подсећа да је Резолуцијом 1244 општеобавезујућа за све чланице УН, па и оне које су чланице ЕУ и НАТО.

Иначе, према редоследу председавања у Савету безбедности УН, у октобру ту позицију од Албаније преузима Бразил, после чега долазе на ред током новембра Кина, па Еквадор, а то су све државе које не признају тзв. Косово. Тренутно Саветом безбедности УН председава Америка.

Процедура је таква да тачку дневног реда предлаже председавајући СБ УН која мора бити подржана са девет гласова „за" од укупно 15 чланица, а право вета не постоји. Поред пет сталних чланица Савета безбедности - САД, Велика Британија, Француска, Кина и Русија, осталих десет несталних тренутно су Албанија, Бразил, Еквадор, Габон, Гана, Јапан, Малта, Мозамбик, Швајцарска и Уједињени Арапски Емирати.

Од тренутног састава СБ УН, девет држава је признало тзв. Косово (САД, Велика Британија, Француска, Албанија, Габон, Јапан, Малта, Швајцарска и УАЕ). Гана је повукла признање 2019, а лажну државу не признаје још пет чланица СБ УН - Русија, Кина, Бразил, Еквадор и Мозамбик.