Цијене у црногорским маркетима веће него у Западној Европи - ко је крив

Иако је животни стандард у Црној Гори много нижи него у земљама Европске уније, овог љета примјетно је да су цијене одређених производа у црногорским маркетима много више.

Поједине врсте меса, млијека или брашна јефтиније су у Бриселу или Барселони него у Подгорици. Свједочи томе да грађани по намирнице иду у сусједне државе. Ако се тренд поскупљења настави, упозоравају аналитичари, могу избити социјални немири.

Дивљање цијена трговци правдају туристичком сезоном

Економски аналитичар и уредник портала Бизнис Предраг Зечевић за Спутњик истиче да је једини разлог за „дивљање“ цијена у црногорским маркетима похлепа трговаца и екстра профит који остварују.

„Власници ланаца мегамаркета у Црној Гори су искористили вријеме док још није формирана нова влада, а влада у техничком мандату траје више од годину дана, и подигли цијене у маркетима мимо свих очекивања, правдајући се потребом туристичке сезоне. Цијене у црногорским маркетима су веће него цијене у туристичким центрима широм Европе. Илустроваћу то примјером из Барселоне, која је најскупљи шпански град. У Барселони литар флаширане воде кошта 23 цента, у црногорским маркетима од 60 до 70 центи, дакле три пута је скупљи. Трговци у Црној Гори се ваде на пореску политику, јер је наводно увећан порез на екстра добит са девет на 15 одсто, а ПДВ је 21 одсто. Али ако упоредите са порезима у Барселони, то је нижа пореска стопа, јер је порез на екстра добит у Барселони 26 одсто, а код нас 15, а ПДВ исти 21 одсто. Зато нова црногорска влада, ако жели да спријечи социјалне немире, мора да опорезује прецизније екстра профит. Подсјећам да су многе земље ЕУ опорезовале екстра профит фирми из своје земље које су искористиле украјинску кризу да додатно зараде“, оцјењује Зечевић.

Колико кошта потрошачка корпа

Наш саговорник истиче да јесте тачно да су цијене горива у Црној Гори 11 пута повећаване ове године, али да се гориво увози. Око 60 одсто продајне цијене горива су акцизе, и држава је неколико пута смањивала те акцизе да не би повећања цена горива била енормна.

„Проблем је што држава од акциза горива пуни буџет од 120 до 150 милиона еура годишње и од тих пара се исплаћују пензије, плате у државним фирмама, дају социјална давања. Да би држава успјешније могла да интервенише на тржишту горива требало би да формира стратешке резерве нафте, и из тог ресурса да дјелује, када цијене горива расту мимо очекиваног“, сматра Зечевић.

Он истиче да је потрошачка корпа за четворочлану породицу у Црној Гори, по његовој процјени, око 2.000 еура.

„Монстат је некада правио пројекције потрошачке корпе, у којој је било 250 производа, па су онда смањили на 100 производа. Те процјене у региону сада дају синдикати. Ако би се водили корпом у којој је 250 производа, дакле и кирија и одлазак у биоскоп, позориште, али и у маркет и на пијацу, за четворочлану црногорску породицу за мјесец дана потребно је 2.000 еура“, каже наш саговорник.

И министар критикује трговачке ланце

Министар финансија у влади Црне Горе Александар Дамјановић казао је да биланси показују да власници малопродајних ланаца имају профите веће него икад, те да је министарство предлагало да се они опорезују законом о солидарном доприносу што је наишло на велики отпор.

„Цијена горива утиче на цијену малопродајних робних услуга, али не може бити никоме, па ни црногорским олигарсима, власницима малопродајних ланаца, алиби да имају највеће марже у Европи што је ноторна чињеница“, поручио је Дамјановић.

И генерални секретар Уније слободних синдиката Црне Горе (УССЦГ) Срђа Кековић недавно је указао на енормно високе цијене у црногорским продавницама.

„Цијене у државама Европе гдје је њихова минимална зарада колико двије или три просјечне зараде у Црној Гори су исте или чак имају нижу цијену неке намирнице – то је просто невјероватно“, казао је Кековић.

Скупље него у Бриселу или Барселони

Килограм брашна за исте паре као код нас може купити и у Шпанији или Белгији. Док у нашим продавницама литар млијека, у зависности од произвођача, кошта око еуро и по, у Бриселу или Барселони може се наћи и за еуро или чак мање. Слична ситуација је и с месом, па се пилетина у Бриселу купује по повољнијој цијени него у Подгорици. И храна за бебе јефтинија је него у Црној Гори.

Цијена кашице у нашим продавницама просјечно је 1,2 еура, док се у Љубљани иста кашица може купитии за мање од еура. Храна која се користи као замјена за млијеко код нас се продаје за 20 еура, док је у Скопљу, Бриселу или Барселони чак 4 или 5 еура јефтинија.

Осим хране, и средства за личну хигијену у Црној Гори продају се по готово истим цијенама као у земљама Европе. А за оне који воле слаткише занимљив је податак да се у европским земљама могу засладити по много нижим цијенама.

Чоколада која у Подгорици кошта 4,5 еура у Берлину се може купити за 1,99 евра.

Кековић истиче да је просјечна зарада без пореза и доприноса у Црној Гори у јулу је била 797 еура, што је дупло или чак трострукомање него у Словенији, Шпанији или Белгији.

Трговачки ланци засад су и даље без коментара на свакодневни раст цијена.