Макрон покушава да отргне Централну Азију из „руског загрљаја“ и увуче је у економске ланце ЕУ

Посета Емануела Макрона Казахстану и Узбекистану има за циљ јачање енергетске безбедности Француске. Париз је заинтересован за уранијум из тих земаља, али и друга богатства. Експерти не искључују ни да је ово путовање повезано са европским тежњама да Централну Азију отргне из „руског загрљаја“ и ојача европски утицај у постсовјетским земљама.

Руски експерт Евгенија Обичкина подсећа да су обе централноазијске земље на листи највећих произвођача уранијума, који је потребан француском енергетском систему.

„Овде је за Макрона најважније да не изгуби ове земље из видокруга, да их увуче у економске ланце Европске уније, да покуша да њима замени изгубљене добављаче или оне који прете да напусте француску и европску економску орбиту – пре свега, реч је о афричким земљама тј. некадашњим земљама тзв. француске Африке“, каже Обичкина.

Француска је заинтересована за уранијум, пошто је досадашњи велики снабдевач Нигер обуставио испоруке и одбио да тргује са Французима. Та афричка земља, која је седми највећи произвођач уранијума на свету , испоручивала је 15 до 17 одсто уранијума који се користи за производњу електричне енергије у Француској.

Значај Централне Азије за Француску и земље ЕУ порастао је последњих година, додаје Обичкина.

„За њих је овај регион стратешки веома важан. Већ сам објаснила из ког разлога. Једна је утилитарна потреба за сировинама. При том, тржишта су се сузила - Русија је испала са европског тржишта, а Африка прети да испадне... Није случајно да Макронова посета протиче у пратњи представника 15 великих француских компанија. Међу њима је главна компанија ‘Орано’, произвођач уранијума који већ има једно налазиште у Казахстану“, каже Обичкина.

У Казахстану послује више од 170 француских компанија и заједничких предузећа, међу којима су „Тотал енерџис“, „Ербас“, „Алстом“ и „Оранo“, који су водећи инвеститори у казахстанску економију.

Француске компаније су посебно заступљене у сектору угљоводоника, грађевинарства, уранијума, авијације, железнице и агроиндустријског сектора.

Француска нуклеарна компанија „Орано”, раније позната као Арева, већ експлоатише налазишта уранијума у Казахстану преко заједничког предузећа са државним „Казатомпромом”, па се очекује да ће продубљивање присуства те фирме у Казахстану бити једна од тема разговора.

Обичкина истиче да је Макронов циљ да обезбеди активан рад француских предузећа у овим центроазијским земљама.

„И плус, овде су веома важни и ретки земни метали, који се у Француској данас називају критичним металима“, додала је Обичкина.

Посета Емануела Макрона Казахстану и Узбекистану има за циљ јачање енергетске безбедности Француске, а Париз је заинтересован за уранијум из тих земаља, али и друга богатства

CC BY-SA 2.0 / Flickr/IAEA Imagebank/DEAN CALMA /

Француска планира градњу нуклеарне електране у Казахстану

Макрон је у среду започео посету Казахстану, што је прва етапа путовања по централној Азији, региона који западни политичари и медији називају „Путиновим двориштем“.

Богат нафтом Казахстан, као алтернативни снабдевач, већ испоручује „црно злато“ европским земљама које су престале да увозе тај енергент из Русије.

Макрон, који се у Астани састао са казахстанским председником Касим-Жомартом Токајевим како би разговарали о јачању трговинске, економске, инвестиционе и енергетске сарадње, изјавио је и да Казахстан може да рачуна на учешће француских компанија у развоју Транскаспијског међународног коридора, који повезује Азију и Европу, заобилазећи Русију.

Коридор, који је отворен 2017. године, иде кроз Кину, Казахстан, Каспијско море, Азербејџан, Грузију и даље у Турску ка Европи.

Средњи коридор, како га још називају, дужине је 10 хиљада километара железницом и укључује 10 морских лука.

Иако има мишљења да би Транскаспијски коридор потенцијално могао да постане алтернатива возовима Руских железница приликом испоруке кинеске робе у Европу, експерти објашњавају да то не угрожава Русију, јер отправљање терета кроз неколико земаља и Каспијско море биће на крају скупље него преко територије једне државе – Русије.

Француска очекује проширење сарадње са Казахстаном, укључујући и ону у вези са изградњом нуклеарне електране у тој азијској земљи. Иако Француска има богато искуство у нуклеарној енергетици, Русија је у тој сфери далеко конкурентнија.

Руски експерти су уверени да ће француски лидер током посете земљама Централне Азије покушати да ојача присуство Европске уније у постсовјетским земљама, као и да ће покушати да убеди ове државе „да заузму оштрији став према Русији и специјалној операцији коју она спроводи у Украјини“, али сматрају да неће успети да поквари њихов однос са Москвом. Такав став образлажу чињеницом да су за Казахстан и Узбекистан много важнији односи са Русијом, с обзиром на историјску прошлост и блиске економске и друге везе, него односи са Европском унијом и са Француском.

Макрон не може да утиче на односе Русије и њених суседа

Обичкина очекује да ће Макрон тражити од Казахстана и Узбекистана да поштују антируске санкције, али експерти истичу да француски председник неће моћи да уништи утицај Русије у овим земљама због високог нивоа односа у разним областима које Париз неће моћи да замени или надомести.

Стабилна позиција Русије у региону повезана је са развојем интеграционих процеса. Одмах после Русије, Казахстан је друга економија Евроазијске економске уније, док је Узбекистан земља посматрач и кандидат за улазак у ЕАЕУ. Поред тога, у Централној Азији делују ОДКБ и зона слободне трговине ЗНД. Дакле, ове државе су међусобно повезане кретањем капитала, услуга, миграната.

Коментаришући Макронову посету Астани, Кремљ је саопштио да је Казахстан суверена држава која развија односе са другим земљама по сопственом нахођењу, подсећајући да та земља има стратешко партнерство са Русијом. Русија и Казахстан су савезници, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Он је нагласио да се интереси две земље обједињују у многим интеграционим форматима и да Москва те односе „веома цени".

Темељ француских дипломатских односа са Казахстаном поставио је Франсоа Митеран, који је био први европски лидер који је посетио независну републику 1993. године. После њега у званичним посетама Астани били су Никола Саркози 2009. и Франсоа Оланд 2014. године, који је отворио Институт Сорбона-Казахстан, други у свету и једини огранак у Централној Азији.