Ништа није као што је било: Велики заокрети на Западу – власт још у рукама „парадржавног зла“

Газде и Америци и Европи су парадржавне структуре чије су оперативци - банке. Оне су постале легло највећег зла у свету које доводе земље до незаустављивог процеса самодеструкције. Историја говори о револуцијама и побунама што не значи да ће се оне нужно и догодити.

Тренутно, највише забрињава ситуација у Немачкој, јер ће она одредити и судбину других европских држава.

Очи светске јавности упрте су у Појас Газе и у Украјину, а занимљиве ствари дешавају се на биралиштима широм Европе и Јужне Америке. Роберт Фицо се вратио на власт у Словачкој, Марин ле Пен пробија рекорде популарности у Француској, десничари су у успону у Немачкој, а победе холандског политичара Герта Вилдерса, ког многи називају холандским Трампом и утрадесничарског популисте Хавијер Милеја на председничким изборима у Аргентини доказ су да ништа више није као што је било.

Ипак, саговорници Спутњика политички аналитичар Бранко Павловић и публициста Синиша Љепојевић сматрају да велике потресе који су захватили Холандију и Аргентину не треба поистовећивати и доводити у везу са глобалним утицајем Доналда Трампа. Док је у Аргентини победу однео потпуно проамерички кандидат, у Холандији је на делу покушај враћања суверенизма, каже Павловић и додаје да глобалистички империјализам губи на замаху у различитим формама отпора.

Велика је обмана шта је левица, а шта десница

Не постоји, оцењује Љепојевић, данас суштинска разлика оних који се представљају као десничари и оних који за себе тврде да су левичари. Левичари су, каже, на Западу самопроглашене судије и они одређују ко је десница, а ко левица, то је осамостаљена, политички удаљена пословна елита. Такозвани левичари на Западу и у Европи су највећи ратници, они воде ратове и сеју мржњу према Србима, Русима, а сада и муслиманима.

„Велика је обмана шта је левица, а шта десница у традиционалном смислу и због тога нисам сагласан са већином политичке елите у Европи да је у Холандији победио десничар. Не бих рекао ни да је популиста, јер је то човек који има слух за сопствени народ. Највећи популисти су левичари који лажу народ, а најбољи пример за то је Италија која је као и Холандија у евро систему из којег немају шансу да изађу, тако да ће процес самодеструкције бити настављен,“ рекао је Љепојевић.

Испитивања јавног мњења уочи избора су, додаје наш саговорник, не само у функцији обмане, већ она разоткривају основну карактеристику политичке и пословне елите у данашњој Европи, а то је екстремно гађење према ономе што мисли народ, што мисле држављани те земље. Љепојевић оцењује да се у Холандији десио процес игнорисања грађана - у име заштите планете побили су им трећину сточног фонда и ником ништа.

„Та потпуно удаљена од стварности, самодовољна политичка и пословна елита је елемент савремене Европе.“

Не види се светло на крају тунела

Однос те елите према народу, надовезује се Бранко Павловић, стаје у распон између гађења и презира, ништа изван тога. Данас је, оцењује он, миграција тема број један, тема без које не могу да прођу избори ни у Француској ни у Немачкој ни у Италији. Двадесет година европске земље биле су подређене еврозони и ниским стопама раста, а онда су се досетили генијалне идеје – да све подреде америчким интересима те сада иду у рецесију са добрим шансама да то све буде горе и горе. Не види се, оцењује Павловић, перспектива, светло на крају тунела, јер грађани не виде чак ни све оне који прописују такве прописе.

„За нас у Србији од највећег значаја је да разумемо да није реч о пролазним проблемима, није реч да ЕУ само мало „штуца“ па ће ускоро да удахне ваздух – не. Симптоми су све озбиљнији, а терапије нема, јер је већ испуцана са бесомучним упумпавањем пара, нултим каматним стопама, обарањем вредности евра као полугама да се не види да та привредна машинерија стаје. Због тога ће и редом падати све владе у европским државама док на крају не дође неко ко ће рећи да је паметније да не треба све да се подређује америчким интересима већ да треба да пробају да домисле сопствене. Реч је о стању које ће захтевати корените промене или озбиљне падове у квалитету живота на свим пољима у целој Европи,“ рекао је Бранко Павловић.

Парадржавне структуре чувају пропале пројекте

Успех Герта Вилдерса, оцењује Љепојевић, говори да је та доминантна пословна и политичка елита у Холандији поражена, да их народ више не жели али је проблем што њу предводи група аутистичних људи, што најверније осликава модел управо Велике Британије.

„Пре седам година Британци су изгласали Брегзит што је била побуна против модела друштва који ЕУ симболизује али се суштински ништа није променило. Та елита се понаша и даље као да је Брисел газда. Та парадржавна структура која се понаша као међународна корпорација, као Ватикан, је страшно упорна у циљу да сачувају нешто што је већ пропало. Због тога би и било велико изненађење да Вилдерс у Холандији формира Владу, а ако је и формира она ће кратко трајати,“ сматра наш саговорник.

На питање да ли је игнорисање воље народа смањило отпор према том систему, Љепојевић каже да није, напротив, али да нико не може да предвиди шта може да се очекује, јер само треба погледати у Холандију и видети да су те елите човека који је победио на изборима прогласили државним непријатељем.

„Да посланици нису представници свог народа, већ лобисти, пример је то што су у британском парламенту гласали против примирја у Израелу зато што Бритиш петрол планира велике инвестиције у гасна налазишта која припадају Гази, а неколико посланика који су водили дебату против примирја акционари су управо те компаније,“ открива нам он.

Историја, додаје Љепојевић, говори о револуцијама и побунама што не значи да ће се оне нужно и догодити. Он каже да њега највише забрињава ситуација у Немачкој, јер шта се тамо догоди то ће одредити и судбину других европских држава.

Павловића са друге стране не забрињава све лошији рејтинг Олафа Шолца, јер је и он као и „семафор коалиција“ проамерички настројен, а самим тим и њихова потрошна роба. Као замена ту је, каже Павловић, Демохришћанска странка Немачке на чијем челу је председник „Блек Рок“ групације у тој земљи Фридрих Мерц који је срце таме свега наведеног и креатор проблема. „Поуздано видимо да ствари иду у правцу које имају негативну тенденцију за све најважније и најмоћније државе у Европи које тек треба да формирају политичке снаге које би требало да се ухвате у коштац са тим проблемима,“ рекао је наш саговорник.

Потпуна ерозија друштвеног амбијента

Што се тиче избора у другој по величини земљи Јужне Америке, Аргентини, Љепојевић поставља питање како је уопште могуће да је стање у друштву било такво да народ изгласа човека са моторном тестером који обећава да ће уништити Централну банку сопствене државе и увести долар?

Он наглашава да је дошло је до потпуне ерозије друштвеног амбијента што је најопаснија порука. То је, додаје, показатељ да земље које нису национално утемељене, немају капацитет да се боре и да изађу из кризе:

„Због пословних веза, Кина је гурала Аргентину у Брикс и од 1. јануара су им отворена врата те институције али је неопходно пре свега да се промени вредност целокупног друштва,“ нагласио је Љепојевић.

Павловић, с друге стране, повлачи паралелу између Аргентине и Србије и лоцира проблем у финансијском моделу и страним инвестицијама које заробе привреду земље у којој се креира хаос из ког се тешко излази.

„Уколико и пронађете излаз на главу вам се сручи сва сила западног утицаја како би се то показало као неуспешан модел, док на крају не улију људима у главу да они нису ти који треба да управљају сопственим животима и да је најпаметније да све што имају дају странцима па чак и да се одрекну своје монетарне политике. Милеја су на власт довели најсиромашнији јер им је послао поруку да је он борац за правду, а у ствари нуди идеју одустајања од сопственог промишљања. То је опасност која се надвија над Србијом и треба бити веома опрезан,“ закључио је Павловић.