Хоће ли цех кризе у Немачкој платити и њене фирме у Србији

За сада нема бојазни да немачке фирме У Србији ставе кључ у браву, иако је евидентан пад привреде у самој Немачкој, јер наша земља осим што нуди повољне услове пословања за стране па и немачке компаније, има и стручну а за њихове прилике јефтину радну снагу, сагласни су саговорници Спутњика.

Немачка привреда претходну годину завршила је у рецесији са економским падом од 0,3 одсто, а према најавама њихових стручњака тај тренд ће се наставити и током 2024. године.

С обзиром да су Немци, према подацима Немачко-српске привредне коморе из 2023. године, наши највећи спољнотрговински партнери, у чијим фирмама у Србији је запослено око 78.000 наших радника, поставља се питање да ли ће се пад немачке привреде одразити и на њихове фабрике код нас.

Немачка привреда није на коленима

Бојан Станић из Привредне коморе Србије каже да пад немачке привреде у прошлој години није тако дубок имајући у виду кроз шта је све немачка привреда прошла од пандемије, успоравања међународне тражње и скупљих енергената.

„Али чињеница је да се за 2024. годину њима од стране релевантних институција процењује раст привреде, додуше анемичан, тако да процене иду да би он могао бити око 0,8 до 0,9 ове године. С друге стране, процене које долазе, а нису од званичних институција попут ММФ-а, говоре да би могло да се деси да и ову годину Немачка има пад у привреди, али не нешто драстично,“ каже наш саговорник.

Оно што је, међутим, битно да се истакне, према речима Станића, јесте да се немачка привреда суочава са озбиљним проблемима који проистичу из политике.

„Тај привредни сентимент је релативно слаб, јер се политичка неусаглашеност осећа кроз тамошње протесте и малу подршку коју њихова влада има од стране грађана. Али оно што је битно генерално јесте да је немачка привреда витална и да не може да упадне у неке дубље проблеме, осим ако би баш наступила нека светска криза. Дакле, нема неке дубоке структурне кризе у њиховој привреди,“ оцена је нашег саговорника.

Србија нуди изузетне погодности

Када говоримо о Србији, додаје Станић, јасно је да се тај немачки анемични раст привреде прелива и на мањи потенцијал нашег извоза.

„Али ту нема веће бојазни да ће да се десити неко отпуштање или затварање фирми, јер тога није било ни за време пандемије када је стопа пада привреде у Немачкој била и три одсто. Оно што је, међутим, дугорочно проблем у Немачкој јесте што губи конкурентност , посебно у аутоиндустрији по којој су познати, и то од Јапана, Америке Кине и других држава које долазе на то тржиште са бољом ценом,“ истиче Станић.

Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија каже да има логике да ће се рецесија која у Немачкој траје још од 2019. године наставити, али да ће се то прво одразити у самој Немачкој.

„Све инвестиције које је Немачка урадила у последњих 20 година овде је мање од капи воде у Атлантском океану и то се не да уопште упоређивати са њиховом укупном привредом. Друго, структура њихових инвестиција овде је таква да је овде најјефтинија радна снага,“ истиче Бушатлија.

Најјачи спољнотрговачки партнер

Овоме треба додати, каже он, да ту радну снагу субвенционише и наша држава па самим тим те компаније имају мање трошкова.

„Уколико се немачке фирме нађу у ситуацији да не могу да одржавају овде своје фирме, мада у принципу на нас најмање троше, то би могло да се деси пре свега јер њихова аутоиндустрија неће имати више толику потражњу и јер им та грана поприлично пропада,“ сматра наш саговорник.

Он исто тако не мисли да би затварање немачких фабрика Србији могло да се деси тек тако, осим ако би се ситуација у Немачкој драстично погоршала и ако би били угрожени њихови радници који тамо производе исту робу.

По мишљењу Бушатлије, ако се то случајно и деси Србија неће много да изгуби, иако се тако чини на први поглед јер наша земља у сваком случају има на располагању и друге опције.

Наши саговорници су сагласни да су те друге опције тражење нових извозних тржишта и развој других сектора као дугорочна стратегија.

Годишња трговинска размена Србије и Немачке је 2023. достигла вредност од 8,3 милијарде евра. Према подацима Агенције за привредне регистре Републике Србије за прошлу годину, овде је регистровано 860 привредних субјеката чији су већински власници држављани Немачке. Иначе, немачке фирме у Србији углавном производе компоненте за аутоиндустрију које не иду на слободно тржиште, већ за произвођаче аутомобила у самој Немачкој.