Оцене, али за професоре – још једна кап у чаши урушавања њиховог ауторитета

Одредба новог правилника о оцењивању ученика по којој би родитељи требало да дају оцене рада наставника само је још једна кап у чаши урушавања ауторитета просветних радника, сматра публициста др Владимир Димитријевић, професор српског језика и књижевности у Гимназији у Чачку.

У школама у Србији је од четвртка је на снази Правилник за превенцију и спречавање насиља којим је предвиђено формирање тимова за кризне ситуације и суспензија насилних ученика, али и одредба да родитељи оцењују рад наставника. Тим поводом огласио се председник Србије Александар Вучић с позивом да се одлука преиспита, наводећи да не треба да размазимо децу и да нам родитељи воде школе.

Вучић је истакао да су наставници ти у које морамо да имамо највеће поверење и да су родитељи ту да помогну, а не да одлучују уместо наставника.

Урушавање школског система – глобализму не треба образова човек

Чак и да апел председника буде прихваћен, каже Димитријевић за Спутњик, ситуација у просвети се неће значајно променити јер је ауторитет просветних радника већ потпуно урушен.

Уз то, професори су најконтролисанија популација у читавој Србији јер их контролише неколико инстанци и стално су подвргнути различитим методама надзора и провере њиховог квалитета, образлаже Димитријевић.

„Ова одредница у новом правилнику је чак боља него што је била и односи се на основне школе. Јер у основној и средњој школи до недавно је анонимно родитељ могао да пријави професора и да тражи да се преиспита његов рад. Сада се тражи да половина родитеља у одељењу и то јавно може да затражи проверу квалитета рада професора. Гледајући из перспективе досадашњег правилника, ово је боља одредница, колико год то чудно звучало. А ви сад замислите у каквом смо ми стању кад се налазимо под непрестаним надзором у земљи у којој скоро нико ништа не надзире. Дубљи циљ је урушавање школског система јер глобализму не треба образован човек.“

Професори без права на слободну процену

Кад се ауторитет професора уруши и ако они кад раде с ђацима немају право на своју слободну процену, онда је све ту готово, упозорава Димитријевић.

То не значи да професор има право на самовољу јер увек морају постојати законски механизми за провере квалитета рада просветних радника, али ово што се сада дешава је огромно урушавање ауторитета просветних радника, сматра Димитријевић.

„Људи попут Мише Ђурковића и осталих наших угледних стручњака упозоравали су да ће насиље ескалирати и ми смо прошле године имали крваво убиство у школи 'Владислав Рибникар'. Говорили су - немојте дозволити да се дешава то што се дешава, да се професори нападају и извргавају руглу, да се школски систем своди на пуко препричавање беспотребног градива, немојте увећавати беспотребна знања, вратимо школу њеним изворима, покушајмо да направимо заједништво између родитеља и професора како је некад владало кад је васпитање у питању. То наравно нико није слушао тако да ми сада присуствујемо распаду система.“

Козметичке промене

Без обзира што је нови правилник бољи од претходног и што би се после Вучићевог упозорења могао додатно побољшати, Димитријевић сматра да то није назнака бољих дана за српску просвету.

Јер нико се, каже, не бави суштинским питањима пропадања школског система –школама које се све више своде на вртић и „баве чувањем деце и покушајем да се она склоне са улице“. Осим тога, школа у којој професор са 30 година стажа има плату која је скоро испод републичког просека, није школа која има ауторитет.

„Када се школа и здравство као кључни стубови једног друштва врате у праве и потребне границе за функционисање српског друштва и државе, онда ћемо јасно видети да се ситуација поправила. До тада ће све бити козметика“, закључио је Димитријевић.

Погледајте и: