Исповест руске балерине са фронта: Отишла сам како бих заштитила отаџбину

Прва руска хероина под надимком Валкира, заменик команданта јуришне чете „Еспањоли“, у интервјуу Спутњику открила је како се балерина сналази у специјалној војној операцији у Украјини.

Зашто сте се прикључили специјалној војној операцији у Украјини и како се појавила жеља за тим? Ви сте балерина. Да ли Вам то балетско искуство помаже на првој линији фронта?

„Појавила се жеља, пре свега, да заштитим домовину и да будем од користи. Прво сам почела да радим у хуманитарној помоћи. Првобитно нисам знала како се користи аутомат и нисам мислила да могу да га понесем. Једном сам у оквиру хуманитарне помоћи послала торбе које су стигле управо у ‘Еспањолу’. Добила сам снимке од свог команданта, Турканова Михаила, који има надимак Питбул. Разговарала сам са њим и он ми је рекао да дођем и пробам. Схватила сам да би таква шанса могла да се догоди једном у животу, јер је част бранити домовину. И то је част која није свима дата, зато сам хтела то да искористим.

Ја сам по професији балерина и играм у позоришту. То ми помаже да издржим неке физичке напоре. На Академији руског балета се пролази нека врста војничке обуке, то је војска за девојке која нам формира личност. Тако да могу рећи да ми то искуство помаже, без обзира што то чудно звучи“, рекла је она.

Зашто сте изабрали надимак Валкира?

„Ја сам члан мотоклуба, међународног женског мотоклуба ‘Ноћни валкири’ и овде сам дошла са надимком под којим сам тамо позната. Командир је рекао да ћу се звати Валкира и тако је и остало. Наредбе командира се не доводе у питање“, навела је она.

Првобитно сте у „Еспањоли“ радили у санитетској јединици, а сада сте заменик командира чете. Како сте успела да прођете тај пут?

„Искрено, то ми није био циљ. Командир нам даје могућност да учимо од њега, преноси нам своје искуство, увек је са нама на полигонима, на вежбама и на првој линији. Захваљујући његовим командама смо успешно изашли из многих ситуација. У тренутку када је био тешко рањен то је била његова одлука, да покушам на тој позицији. Ја имам неке организационе способности и он је то у мени препознао, истакла је руска хероина. Да ли сам успела или не, о томе би требало да коментаришу војници чете и командир. Међутим Еспањоли имају девизу: „Не одустати и не предати се“, истакла је руска херојина.

Да ли је тешко командовати мушкарцима и да ли сте се уплашили када су Вам дали ту дужност?

„Није ми било страшно, али сам се плашила да ћу изневерити, пре свега команданта. Нисам знала од чега и како да почнем као неко ко је на челу јуришне чете коју чине мушкарци. С обзиром на то да сам имала пример поред себе успела сам. Част је да макар мало личим на нашег командира“, рекла је она.

Жена у чети је појава која се не среће често. Са каквим сте се све потешкоћама суочавали у рововима током борби?

„Нема потешкоћа када девојке ратују са мушкарцима, јер смо сви на бојном пољу исти - борци. У 'Еспањоли' и у нашим јединицама момци схватају да нам је потребно мало простора. Ми чак и не морамо да им кажемо, ако, на пример, морамо да се мало склонимо. Једино је проблем да током зиме перемо косу. Хвала људима који нам доносе хуманитарну помоћ и шампоне за суво прање косе, јер је то толико важно да ми је и тешко да објасним. Што се осталог тиче не могу да кажем да се суочавамо са неким озбиљним потешкоћама, човек се на све навикне“, закључила је руска балерина и заменик команданта у специјалној војној операцији у Украјини.

Погледајте и: